Građane interesuje kako se finansiraju stranke

Gostujući u jutarnjem programu TV N1, programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić, govorio je o aktuelnim temama. U vesti je ova televizija istakla u prvi plan pitanje finansiranja kampanje.

Građane interesuje kako se finansiraju stranke. "Najviše ih ljuti što su kampanje česte, a ponekad se čini i da su besmislene, da ta velika suma novca koja se ulaže u oglašavanje, čini se, ne donosi toliko", kaže on. Nenadić smatra da procesi finansiranja kampanje nikad neće ni biti u potpunosti transparentni u Srbiji, mada je zakon iz 2011. doneo neke pomake. Stranke dobijaju više novca iz budžeta, pa prijavlju i više troškova, zato što za njih imaju legalno pokriće. Međutim, ostali su i neki troškovi koji nisu prijavljeni, koji se ne mogu pronaći u finansijskim izveštajima, a nije bilo ni dovoljno postupaka koji bi otkrili i sankcionisali takvo ponašanje. Upozoravali smo na pojave koje se ne mogu finansirati legalnim putem poput kupovine glasova. O tome se stalno govori, ali nema krivičnih prijava, tužioci su neaktivni u tom pogledu, iako je davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem propisano kao krivično delo. Predlagali smo da se opis tog krivičnog dela poboljša, ali nijedan ministar pravde u poslednjih osam godina nije imao sluha za to. Iako je Krivični zakonik menjan mnogo puta, ovo krivično delo nije bilo obuhvaćeno. Ipak, loša definicija nije izgovor, krivično delo postoji, može se goniti, ali se to ne čini.

Pored toga, kako navodi, zapaženo pitanje u svim kampanjama je i šta rade državni funkcioneri koji "otvaraju semafore", potpisuju ugovore, obilaze radove i tako se predstavljaju javnosti, vršeći navodno svoju redovnu funkciju tokom kampanje. To pitanje nije dovoljno dobro ni uređeno, a TS je davala konkretne predloge kako da se to učini. Ohrabruje da je nakon poslednjih izbora, 2016, na ovo pitanje skrenula pažnju i posmatračka misija ODIHR.

Naš Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nije u potpunosti dorečen, kada je reč o finansiranju izborne kampanje iz budžeta, koja nisu logična. Ukazali smo da ta pravila treba poboljšati. Na primer, imali smo ove godine parlamentarne izbore i učesnici su dobili iz budžeta oko 5 miliona dinara za vođenje kampanje. Sada će, međutim, predlagači kandidata za predsednika dobijati nekoliko puta veće sume, jer su parametri za podelu budžetskog novca drugačiji. Ne kažem da je suma koja će se sada deliti prevelika, samo da je nelogično da postoji tako velika razlika, iako su u pitanju kampanje sličnog obima. Rešenja u Zakonu treba učiniti logičnim i doslednim, tako da se za kampanju iz budžeta deli suma koja omogućava predstavljanje svih lista i kanidata i njihovu elementarnu ravnopravnost. U vezi sa tim, štetna je promena do koje je došlo u Zakonu 2014, kada je omogućeno da stranke koriste novac dobijen za finansiranje redovnog rada i za izbornu kampanju. Na taj način su privilegovane velike parlamentarne stranke, koje najviše dobijaju iz budžeta u odnosu na sve ostale.

U vezi sa kontrolom izborne kampanje, Agencija za borbu protiv korupcije ima velike nadležnosti, ali nije nadležna za sve. Agencija posmatra pojedine troškove izborne kampanje, upozorava na uočene nepravilnosti, može da uporedi svoje podatke sa finansijskim izveštajima stranaka i da prikupi podatke od drugih državnih organa. S druge strane, u opisu njihovog posla nije istraživanje krivičnih dela, kao što je kupovina glasova ili medijsko predstavljanje ljudi iz stranaka van medijskih blokova, o tome bi REM trebalo da vodi računa. Postoje još neka tela koja bi trebalo da se odigraju određenu ulogu u ovom procesu, kao što je Nadzorni odbor, koji bi mogao da reaguje u nekim spornim situacijama kad niko drugi nije nadležan, ali to telo nije formirano još od 2000, iako je to zakonska obaveza.

Govoreći o predsedničkim izborima koji predstoje sledeće godine, Nenadić kaže da ne očekuje da će biti raspisani pre februara i da nije ništa čudno što se kandidati najavljuju i pre početka kampanje. Kandidatura Nikolića za njega ne bi bila iznenađenje. „Obično se ljudi koji se nalaze na funkciji predsednika kandiduju za novi mandat i u Srbiji i u drugim zemljama. Najava Nikolića je kod nas postala vest, jer postoje dileme ko će biti kandidat najveće stranke, a ovim putem je aktuelni predsednik izrazio svoju želju da to i ostane". Odgovarajući na pitanje povodom izjave predsednika Nikolića na tu temu, Nenadić kaže da ne vidi ništa nemoralno u kandidaturi Saše Jankovića, jer "svako može da se kandiduje".

Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavilo je istragu protiv Mlađana Dinkića koji se teretio za zloupotrebu službenog položaja pri sklapanju sporazuma sa bankama, kojima je, kako sa kaže „bez naknade, na period od tri godine data na korišćenje imovina tadašnje Savezne Republike Jugoslavije“. "Ono što nedostaje u ovakvim vestima i za čim se ne traga jesu razlozi. Iz saopštenja smo saznali da je postupak obustavljen zato što nije nađeno da ima krivične odgovornosti. Međutim, nema objašnjenja koje bi sledilo prethodno objavljenu dokumentaciju. U ovom konkretnom slučaju, postoji izveštaj Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije koji ukazuje na neke sporne stvari. Sada bi trebalo odgovoriti na svaku pojedinačnu tvrdnju i sumnju iz tog izveštaja i drugih objavljivanih informacija – da li nešto od toga nije tačno, da li je tačno ali nema krivične odgovornosti, šta je razlog za to, i tako dalje, to bi bilo potpuno informisanje. Tek kada budemo imali takvo informisanje o slučajevima sumnje na korupciju moći ćemo da kažemo da imamo napredak", kaže Nenadić.

On smatra da generalno to što se mnogo piše o korupciji, ne znači nužno da je ima više nego što je bilo. "Dobro je da se govori o toj temi, da se obelodanjuje da postoji problem i to je signal da neće baš sve biti stavljeno pod tepih. Međutim, ne radi se dovoljno da se problem korupcije reši, a kada se mnogo priča o borbi protiv korupcije a posao se ne dovede do kraja, ljudi postaju rezigrnirani. Jer, kada 2016. govorite o slučaju iz 2004. to je poraz za društvo, ko god da je u pravu i kakav god da je ishod postupka. Da ne govorimo o aferama koje nisu ni završene ili ni otvorene", kaže Nenadić.

Kometarišući slučaj sudije koji je osuđen na dve godine zatvora zbog primanja mita, Nenadić kaže da je to dobra znak da neki slučaj može brzo da se završi, i da je to jedan od retkih slučajeva iz akcija masovnih hapšenja od pre godinu dana koje su dobile sudski epilog. Uopšte uzev u Srbiji se većina presuda odnosi na sitnu korupciju, što je i logično jer se ona češće dešava. Međutim, nije dobro to što nema vidljivijih rezultata u otkrivanju i kažnjavanju krupnih slučajeva korupcije. Tačno je da je za to potrebna politička volja. Suština je u tome da politička volja ne bi trebalo da ima nikakvu ulogu u tome. Nijedan veliki slučaj neće biti pokrenut, ukoliko ne postoji makar prećutna politička saglasnost da se to učini. To je bio slučaj sa Kolubarom, gde su se pravile specijalne televizijske emisije pa je tek nakon toga počela istraga. Imamo slučajeve koji se ne otvaraju. Recimo, Savamala, koji je očigledno u nekom zastoju i nema volje da se istera do kraja.

U procesu pregovora sa Evropskom unijom, jedno od otvorenih poglavlja je i Poglavlje 5 koje se odnosi na javne nabavke. Nenadić kaže da se činilo da će biti jedno od najlakših, jer, kako kaže, Srbija prati evropske propise u toj oblasti i to ne od juče, već još od 2002. godine. Međutim, ostaje pitanje primene zakona i upitno je koliko će EU da prati šta se dešava u praksi. Suštinski problem je to što je konkurencija u postupcima javnih nabavki u Srbiji premala, što se u proseku jave po tri firme na tender, to je važan signal da nešto ne valja, da cilj nije postignut. Da bi bilo pomaka, da bi više firmi učestvovalo, mora se povratiti poverenje u sistem. Tog poverenja sigurno neće biti ukoliko su čak i u medijima obelodanjeni slučajevi očiglednog nameštanja javnih nabavki, za koje niti je ko odgovarao, niti je koja institucija reagovala, niti su reagovale konkurentske firme, kao što se dogodilo u vezi sa nabavkom novogodišnje rasvete u Beogradu i nekim drugim mestima. To je naš problem i EU nas neće od toga lečiti", zaključio je Nenadić.

U vezi sa ovom temom on je ukazao i na vrlo bitan problem koji je utvrđen u dokumentima u vezi sa pregovorima o poglavlju 5. Naime, sada je prepoznato kao problem to što Srbija često zaključuje međnarodne sporazume kojima se zaobilazi primena domaćih pravila o javnim nabavkama, privatizaciji, javno-privatnom partnerstvu... Stroga pravila se primenjuju kod nabavki vrednih nekoliko hiljada evra, a ne i kod najvećih infrastrukturnih projekata. Evo, i danas će se u Skupštini glasati o potvrđivanju dva sporazuma o kreditima za izgradnju puteva i treba videti da li su i ovde, kao u nekim ranjim slučajevima u pitanju vezani aranžmani kod kojih se unapred dogovara ne samo kredit već i ko će biti izvođač radova. Odsustvo konkurencije u takvim slučajevima onemogućava da građani sagledaju da li je u pitanju najpovoljniji mogući ugovor.