Nezadovoljavajuće sankcionisanje kršenja antikorupcijskih propisa u Srbiji

Prekršajni sudovi sporo postupaju po prijavama nezavisnih državnih organa, novčane kazne su najčešće ispod zakonskog minimuma a neretki su i slučajevi zastarevanja. Od 30 krivičnih prijava koje su podneli Agencija za borbu protiv korupcija i Državna revizorska institucija u protekle tri godine, podignuta su samo dva optužna akta, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Transparentnost – Srbija (ogranak Transparency International)[1].

Istraživanje pokazuje da i dalje nema proaktivnog delovanja tužilaštva po izveštajima nezavisnih tela. Izveštaje o reviziji tužilaštva ne prepoznaju kao materijal na osnovu kojeg bi mogli da postupaju, npr. radi ispitivanja postojanja zloupotrebe službenog položaja, nenamenskog trošenja budžetskih sredstava ili drugih krivičnih dela. Podsećamo da je samoinicijativno postupanje organa gonjenja u otkrivanju korupcije jedan od prioriteta na koji već godinama ukazuje Evropska komisija. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije predviđa jačanje proaktivnog delovanja, ali bez preciznih obaveza za postupanje tužilaca, na šta smo upozoravali prilikom izrade ovog akta. Jednako je zabrinjavajuće to što javna pravobranilaštva smatraju da nemaju obavezu da pokrenu postupke za utvrđivanje eventualne štete po budžet lokalne samouprave, nastale kršenjem propisa koja su uočena u izveštajima revizora, čak i kada su zbog kršenja zakona od strane javnih preduzeća i ustanova podnošene prekršajne i krivične prijave.

Agencija za borbu protiv korupcije je u posmatranom periodu (2011-2013) podnela 558 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od čega je rešeno 44, a u samo 18 slučajeva izrečene su novčane kazne.  Najveći deo postupaka pokrenut je tokom 2013. protiv političkih stranaka i odgovornih lica zbog nedostavljanja izveštaja o finansiranju izborne kampanje iz 2012. godine, dok se ostali predmeti uglavnom odnose na funkcionere koji su kršili pravila o sukobu interesa, prijavljivanju imovine i prihoda i obavljanja dodatnih poslova. Trećina predmeta je „rešena“ nastupanjem zastarelosti. U istraživanju su tako pronađeni slučajevi gde je zastarelost nastupila zbog toga što narodnom poslaniku nije mogao da se uruči poziv za suđenje jer „nije bila poznata njegova adresa“.

Državna revizorska institucija je u posmatranom periodu pokrenula 359 prekršajna postupka. Okončano je 81 postupaka, a od toga su u 55 slučajeva izrečene novčane kazne. Prosečna kazna bila je 30 hiljada dinara, a u mnogim slučajevima je izrečena ispod zakonskog minimuma za većinu propisanih prekršaja. Prosečno trajanje prvostepenog postupka je bilo 10 meseci (za rešene predmete), ali je taj rok izvesno znatno duži, imajući u vidu veliki broj nerešenih postupaka iz ranijih godina. U istraživanju su uočeni brojni slučajevi benevolentnog postupanja prema funkcionerima: predmeti koji nisu rešeni duže od dve godine, priznavanje olakšavajućih okolnosti kod izricanja kazni kao što je „da je reč o osobi srednjih godina“.

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je 11 krivičnih prijava u posmatranom periodu, od čega devet  zbog neprijavljivanja imovine, jednu zbog zloupotrebe službenog položaja i jednu zbog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Na osnovu tih prijava podignuta su samo dva optužna akta. DRI je u posmatranom periodu (od početka 2011. do kraja septembra 2013. godine), podnela 20 krivičnih prijava. Ni u jednom slučaju nije podignuta optužnica ili optužni predlog, a u 3 slučaja je tužilaštvo postiglo sporazum sa okrivljenim o odbačaju prijave uz potvrdu o uplati određenog iznosa u humanitarne svrhe.

Deo problema koji smo u ovom istraživanju uočili biće rešen početkom primene novog Zakona o prekršajima (od 1. marta 2014), kao i izmenama u drugim propisima. Tako se može očekivati da prekršajni postupci iz Zakona o javnim nabavkama i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti neće ubuduće zastarevati. Međutim, zastarevanje slučaja je i dalje najsigurniji način da se izbegne odgovornost za ozbiljne propuste u slučajevima kada rukovodioci organa vlasti i drugi funkcioneri krše Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Transparentnost Srbija je, na osnovu istraživanja, uputila niz preporuka, među kojima izdvajamo:

Ovo istraživanje je sprovedeno u okrivu projekta „Monitoring sankcionisanja kršenja antikorupcijskih propisa“ koji je Transparentnost Srbija sprovela zahvaljujući podršci Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast. Transparentnost Srbija je u okviru projekta pratila kakva kršenja antikorupcijskih zakona su uočila nezavisna tela, kakvi mehanizmi sankcionisanja su pokrenuti, kako su prekršajni sudovi i tužioci postupali i kako su mediji izveštavali o tome, kako bi se kroz identifikovanje i otklanjanje slabosti postigao bolji sistem odgovornost.

Transparentnost Srbija

Beograd, 14. mart 2014 .