Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Priručnik za rasipanje javnih resursa u 6 lakih lekcija
  • Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prijavi korupciju
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Promena sedam preduzeća iz javnih u AD ili DOO otvara vrata zloupotrebi javnih resursa?

Javna preduzeća, po pravilu, prelaze u akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) kako bi poslovala efikasnije, smanjila gubitke, povećala odgovornost i obezbedila profesionalno, a ne partijsko upravljanje. Međutim, takav način poslovanja preduzeća bio bi verovatno moguć da se radi o nekoj drugoj zemlji, a ne Srbiji, piše Danas. Iako ovaj korak potencijalno otvara put ka privatizaciji, to ne znači da će do nje automatski doći. Ipak, istina je da prelazak u AD ili DOO eventualnu privatizaciju čini tehnički jednostavnijom. Javna preduzeća, po pravilu, prelaze u akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) kako bi poslovala efikasnije, smanjila...

Lex specialis uvek štetan

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da je u vezi sa izložbom EXPO 2027, osim netransparentnosti "problem i to što za nabavke EXPO preduzeća nema mogućnosti pravne zaštite“.  „Stepen transparentnosti (u vezi sa lex specialisom i onim što je do sada izragađeno i što je planirano da se izgradi) je svakako manji nego kada bi se primenjivale isključivo redovne procedure iz zakona koji imamo. Tzv. lex specialis - a ovo je samo jedan od njih, je uvek štetan za pravni poredak. Prvenac, kada je reč o ovoj vlasti, bio je projekat Beograd na vodi za koji je donesen poseban zakon i to...

Ugovor za Prokop još štetniji nego što se mislilo

Nove informacije pokazuju da je nezakoniti ugovor o izgradnji zgrade beogradske železničke stanice bio još štetniji nego što je ranije izgledalo Planirana nabavka radova radi ojačanja peronskih greda na Prokopu („Beograd – centar“)[1], pokazuje da će država snositi dodatne troškove kako bi železnička stanica bila bezbedna za korišćenje. U proteklih šest godina država je, u zamenu za izgradnju stanične zgrade, ustupila privatnom partneru zemljište čija je komercijalna vrednost, prema najskromnijim procenama, bila u tom momentu 3,5 puta veća od vrednosti javnih radova[2]. Ovi dodatni troškovi su mogli da obuhvaćeni obavezama privatnog partnera da je kvalitet armature proveren ranije. Koliko će oni...

Radiće se rekonstrukcija stanice Prokop zbog pojave pukotina: Ugrađena znatno manja armatura od projektovane

Infrastruktura železnice Srbije dobila je krajem maja lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na železničkoj stanici „Beograd Centar“ poznatoj i pod nazivom Prokop. Na gredama su se, kako se navodi u dokumentaciji, na sredinama raspona u donjoj zoni pojavile prsline – pa je neophodno da se ojačaju, objavio je Forbs.. „Na peronskim gredama železničke stanice Beograd Centar na sredinama raspona uočeno je da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje je uradio institut IMS iz Beograda, došlo se do zaključka da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane“, navodi se. Nakon ispitivanja urađene su naknadne...

Loš predlog za nabavke medijskih usluga

Predložene izmene Zakona o javnom informisanju i medijima neće sprečiti zloupotrebe kod nabavke  medijskih usluga i oglašavanja javnog sektora. Odredbe o nabavkama medijskih usluga treba da budu preformulisane i jasno napisane, ocenila je Transparentnost Srbija, povodom rasprave o paketu hitnih izmena zakona u Skupštini Srbije. TS je ulazala da je Vladabez prethodno održane javne rasprave predložila izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, a da Skupština planira da ove izmene usvoji u hitnom postupku, što se pravda ispunjavanjem obaveza u procesu evropskih integracija. U okviru dopuna Zakona Vlada prvi put predlaže rešenje za oglašavanje javnog sektora i nabavke drugih medijskih usluga. Ova...

Tajna „mere upozorenja“

Agencija za sprečavanje korupcije, nadležna da vrši kontrolu finansiranja kampanje i postupanja javnih funkcionera u kampanji do ovog poslednjeg dana pred „izbornu tišinu“ za Zaječar i Kosjerić je utvrdila jednu povredu zakona. Ili je makar samo ta jedna poznata. Postoji mogućnost da je direktor Agencije izrekao neku meru funkcioneru (npr. Bošku Ničiću, gradonačelniku Zaječara, po prijavi koju je Transparentnost Srbija podnela još 28. aprila), ali će ona (možda) biti objavljena tek za nekoliko nedelja ili meseci, kada se završi žalbeni postupak. Kad je već doneta ta jedna odluka red je da joj posvetimo pažnju – slučaj je zanimljiv na više nivoa, kako za pravnike...

Zaječar i Kosjerić – kampanja i zloupotrebe bez kontrole

Dok najviši zvaničnici Srbije u susretima sa predstavnicima evropskih institucija obećavaju ispunjenje ključnih preporuka ODIHR, u kampanji za izbore u Zaječaru i Kosjeriću vlast radi direktno suprotno tim preporukama, ali i postojećim zakonima. Glavni razlog je pasivnost ključnih organa koji bi trebalo da obezbede makar primenu onih pravila koja već postoje – javnog tužilaštva, Agencije za sprečavanje korupcije i REM. Dodatno, za ove politički važne lokalne izbore, za razliku od onih iz juna 2024, ODIHR nema posmatračku misiju. Najočigledniji primeri zloupotrebe resursa države i lokalnih samouprava za promociju izbornih lista iza kojih stoji aktuelna republička i lokalna vlast tiču se izvođenja...

Ova funkcionerska kampanja ogoljenija nego prethodna

U suštini se ništa nije promenilo od prethodnih izbora. Možemo reći da je ova funkcionerska kampanja u Zaječaru i Kosjeriću još ogoljenija nego što je bila ona prethodna, ocenio je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. "Mi smo 2021. godine, kada su takođe bili izbori u Zaječaru i Kosjeriću, izmerili tada da je intenzitet poseta ministara u te dve opštine bio oko 40 puta veći nego u doba kada nije bilo izborne kampanje u tim mestima i to vidimo i sada", izjavio je Nenadić u emisiji "Studio Live" na N1. On je naveo i jedan "tipičan primer" funkcionerske kampanje juče u Zaječaru. "Juče je u Zaječaru...

Nema dovoljno podataka o isplativosti Beograda na vodi

Transparentnost Srbija ocenjuje da objavljivanje ugovora o raspolaganju javnom imovinom ne sme biti stvar dobre volje i slobodne procene državnih organa, već njihova zakonska obaveza. Prema mišljenju naše organizacije, najbolje rešenje za to bi bila odredba Ustava, kojom bi bilo propisano da ugovori o raspolaganju javnom imovinom pre objavljivanja ne proizvode nikakvo dejstvo.

Po našoj oceni, u vezi sa ovim poslom, glavni problem je to što ni nakon objavljivanja ugovora nisu poznate ključne informacije na osnovu kojih bi se moglo suditi o njegovoj povoljnosti. To su podaci, koji bi, da nije bila isključena primena Zakona o javno-privatnim partnerstvima, bili obavezno obuhvaćeni prethodnom analizom. Zbog toga smatramo da bi umesto tvrdnji o tome da ovo „povoljan aranžman“, trebalo objaviti analize koje će to pokazati, ukoliko su rađene. Osnovni podatak u takvoj analizi bi bila procena cene koja se mogla dobiti dugoročnim iznajmljivanjem zemljišta zainteresovanim investitorima po parcelama, naspram procene očekivane dobiti Srbije od zajedničkog preduzeća „BG na vodi“. Iako gradonačelnik često pominje da „sav rizik snosi investitor“, misleći na ulaganje novca u izgradnju, rizik Srbije nije ništa manji, već je samo manje vidljiv. Po viđenju TS, to je rizik da Srbija od prodaje budućih nekretnina ne dobije onoliko koliko bi dobila prodajom građevinskog zemljišta na licitaciji.

Objavljivanje ugovora je potvrdilo neke od informacija o pravima i obavezama ugovornih strana koje su ranije izneli predstavnici Srbije i Beograda (npr. rok završetka, visina ulaganja stranog partnera). Međutim, pokazalo se da su neke informacije bile nepotpune. Tako, iako se sve vreme ističe da je reč o zakupu a ne o prodaji, u ugovoru se obrađuje pitanje konvezije zakupa u pravo svojine. Ugovor takođe sadrži neke ranije nepominjane obaveze države (npr. prenos svojine na dve zgrade – Iskra i Simpo, površine 2400 metara).

Ugovor, po našoj oceni, sadrži i neke garancije koje Srbija nije smela da preuzme, kao što je obaveza  donošenja pojedinih propisa. Problem je i neistinita tvrdnja da ne postoji spor pred državnim organom koji može da utiče na validnost ovog ugovora. Poznato je, naime, da se pred Ustavnim sudom već duže vreme nalaze inicijative za ocenu ustavnosti sporazuma između Srbije i UAE, koji je bio osnov i za zaključivanje ovog ugovora. S druge strane, obaveze investitora u pogledu dinamike izgradnje su nedovoljno precizirane. Na primer, prvi pomenuti rok za dovršenje neke faze je čak 20 godina i nema ugovorne kazne za njegovo eventualno kršenje.

Ključna stvar na koju treba obratiti pažnju u primeni ovog ugovora je kontrola troškova. Mogućnosti Srbije, kao manjinskog partnera, u tom pogledu su ograničene. Zbog toga bi, prema našem mišljenju, pre svega, trebalo insistirati na preciziranju pravila o nabavkama koje će vršiti zajedničko preduzeće, i to tako da zastupnici i organi države Srbije nad tim procesom imaju kontrolu. Ova kontrola je pogotovo neophodna kod troškova javnih radova. Naime, investitor će dobiti posao izvođenja javnih radova, i ima pravo da sve te troškove odbije od doprinosa za građevinsko zemljište. Zbog toga, svako neopravdano uvećanje troškova ovih radova, direktno bi se odrazilo na ostvarivanje javnih prihoda.

Inače, ugovor o „Beogradu na vodi“ objavljen je oko pet meseci posle potpisivanja, što predstavlja izvesni napredak u odnosu na slučaj „Air Serbia“ (objavljen nakon 10 meseci). Napredak je još veći u odnosu na slučajeve kada su značajni delovi teksta bili zatamnjeni (npr. aneksi ugovora sa FIAT) kada se na njih dugo čekalo (npr. „Horgoš – Požega“), a naročito u odnosu na aktuelni ugovor o upravljanju smederevskom „Železarom“, gde još uvek nije objavljeno ništa i pored nekoliko obavezujućih naloga Poverenika. Iz teksta ugovora o „Beogradu na vodi“ se vidi da su bili neutemeljeni prethodno iznošeni razlozi zbog kojih navodno ugovor ne može da se objavi, jer se objavljivanje vezuje za volju ugovornih strana a ne za pravnosnažnost. 

Transparentnost – Srbija, Beograd 25.9.2015.

Vesti