Elektronska uprava i borba protiv korupcije
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da je elektronska uprava najefikasniji način borbe protiv korupcije i najbolji način za pružanje kvalitetne i brze usluge građanima i privredi. Ovoj se izjavi nema šta zameriti, jer su prednosti elektronske uprave za smanjivanje korupcije višestruke. Manje kontakata između onih koji bi možda inače učestvovali u korupciji bitno otežava mogućnost da do nje dođe, povećava troškove korupcije i čini je manje aktraktivnim rešenjem problema; elektronska komunikacija može da se postavi tako da ostavlja trag i dokaz o postupanju koji je teže krivotvoriti, što olakšava potonje dokazivanje; elektronska komunikacija omogućava veću efikasnost u radu, čime se smanjuje potreba za korupcijom kao prečicom u rešavanju problema; elektronska uprava stvara preduslov za veću transparentnost rada i praćenje rada državnih organa, što dodatno čini korupciju rizičnijom; pojedini aspekti e-uprave mogu doneti i dodatne koristi, poput elektronskog nadmetanja.
Budući da Srbija ima za predsednicu Vlade ženu, kako sama kaže, „tehnokratu“, i osobu nesumnjivo snažniih afiniteteta ka digitalizaciji, razložno se postavlja pitanje da li su ovi činioci i do sada mogli da donesu više rezultata. Kada se pogleda ekspoze premijerke, koji predstavlja i program Vlade koju vodi, borba protiv korupcije nije visoko na listi prioriteta (pominje se u okviru jedne od sedam celina "Zaštita ljudskih prava i bezbednost", gde se zajedno sa borbom protiv organizovanog kriminala pominje kao jedan od šest prioriteta iz te celine). Kao okosnica borbe protiv korupcije ne navodi se elektronska uprava, niti bilo šta što je u vezi sa javnošću rada državnih organa . Najveći problem dosadašnje elektronske uprave u Srbiji bila je njena neobaveznost. Postojale su brojne mogućnosti za uspostavljanje elektronskih usluga organa vlasti prema građanima i za objavljivanje podatake na taj način, ali ne i obaveza da se to učini. To je naročito bilo vidljivo tokom decenije postojanja Vladinog portala e-uprava. Obaveza korišćenja ovog portala, uglavnom se zasnivala na Smernicama usvojenim kroz zaključak Vlade ili na Poslovniku Vlade i nije bilo nikakvih posledica u slučaju nepoštovanja. Takođe, državni organi su koristili elektronsku komunikaciju „ako za to imaju mogućnosti“. Stvari bi trebalo da se poprave na bolje nakon početka primene Zakona o elektronskoj upravi.
Uočljivo je, međutim, da nema bitnih promena kada je reč o objavljivanju dokumenata koji bi trebalo da vlast učine odgovornijom. Na primer, Transparentnost Srbija je još januara 2017. uputila inicijativu na adrese Vlade Srbije, Generalnog sekretara, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Kancelarije za saradnju sa medijima, Ministarstva za državnu upravu i loklanu samoupravu i Ministarstva pravde, u kojoj smo objasnili zbog čega bi i na koji način trebalo povećati javnost donošenja podzakonskih akata, pre svega onih koje donosi Vlada Srbije. Do sada nije bilo ni promena propisa ni odgovora na ovu inicijativu:
Oktobra 2017, kada je već Ana Brnabić prešla sa ministarske na funkciju predsednice Vlade, dostavili smo inicijativu koja se odnosi na rešavanje probleme neodržavanja javnih rasprava ili nekvalitetnih javnih rasprava u pripremi zakona.
U međuvremenu, u Skupštinu su upućeni predlozi zakona koji unekoliko treba da poboljšaju pravni okvir za javne rasprave, ali nije bilo nikakvih promena u praksi postupanja, gde se ni postojeća pravila ne poštuju.
Najzad, u velikom broju slučajeva smo ukazali na konkretne probleme pojedinih zakonskih rešenja, poput apsurdnih posledica odredaba o „javnosti“ ugovora iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, o pokušaju da se umanji dostignuti nivo prava javnosti da zna izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama i o neostvarenim preporukama GRECO. Ukratko rečeno, da bi se elektronska uprava koristila kao sredstvoa za borbu protiv korupcije nije dovoljno samo da građani i privreda lako mogu da saznaju svoja prava i obaveze i da završe posao bez dolaska na šalter, već je potrebno da organi vlasti omoguće građanima da efekte njihovog rada sagledaju na osnovu dokumenata a ne neproverljivih izjava.
