Gradonačelnik, volja birača i prioriteti vršenja funkcije
Iako će izbor gradonačelnika Beograda biti formalno izvršen na narednoj sednici skupštine Grada, o tome je odluka doneta u rukovodstvu SNS, koje je nakon više od tri meseca od održanih izbora saopštilo da će na tu funkciju predložiti doktora Radojićića.
Nekoliko drugih stranaka su birače unapred obavestile ko će biti njihov kandidat za gradonačelnika, iako to nije bila naročito značajna informacija, s obzirom na to da je bilo koja "ne-SNS" vlast nakon izbora bila moguća jedino kao veoma široka koalicija, što bi podrazumevalo i postizborne pregovore oko mesta gradonačelnika.
S druge strane, SNS se o ovom pitanju nije izjašnjavala ili su govorili da će gradom rukovoditi "tim". Bez obzira na to koliko gradonačelnik sluša svoje saradnike, njegova široka zakonska ovlašćenja su nesumnjivo određena u zakonu, tako da se može reći da su birači ove partije dali glas pristajući na svaku potonju odluku o članovima tog tima i prvom čoveku prestonice, i da njihova izborna volja ne bi bila izneverena ni da je izbor pao na bilo kog drugog.
Međutim, činjenica da je izabran čovek koji se nalazio na udarnom mestu predizbornih bilborda ipak je pozitivna, jer se više ne može prigovoriti da su nestranačke javne ličnosti (odnosno, makar jedan među njima) bili iskorišćeni samo kao dekor partijske liste.
S druge strane, i dalje je otvoreno pitanje spremnosti budućeg gradonačelnika da vrši tu funkciju i njegovim planovima. Kao što smo ukazali tokom izborne kampanje http://transparentnost.org.rs/…/sr/aktivnost…/pod-lupom/9710, nema razloga da se sumnja da bi dobar doktor i upravnik bolnice mogao da obavlja i posao gradonačelnika. Međutim, pravo pitanje je na koji bi ga način obavljao.
Kandidat za to mesto bi trebalo da objasni ne samo svoje viđenje vršenja te funkcije već i da uporedi sa onim što radi dosadašnje gradsko rukovodstvo. Dakle, Radojičić treba da objasni šta je to što bi radio bolje ili drugačije nego Siniša Mali. Da je želeo samo da bude „deo tima koji ima odgovoran zadatak da nastavi da unapređuje kvalitet života u glavnim gradu, da Beograd bude još lepši i privlačniji i za naše građane i za posetioce naše prestonice", to je mogao da učini i sa mesta gradskog odbornika.
Upitan svojevremeno o prvim potezima, ako bude gradonačelnik, Radojičić je rekao da je mnogo stvari urađeno u protekle četiri godine što se može videti kada se prošeta gradom ali da još mnogo toga ostaje da se uradi. "Projekat najbliži mom srcu je svakako 'Tiršova 2', izgradnja nove dečije bolnice u Beogradu.“
Pošto osnivač Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici nije grad Beograd, već osnivačka prava u njoj vrši Vlada Srbije, sudeći prema podacima sa sajta ove ustanove, može se pretpostaviti da bi slično bilo i sa „Tiršovom 2“. Ako je zaista tako, ispada da bi budući gradonačelnik najviše pažnje posvetio projektu za koji uopšte ne bi bio nadležan, odnosno, za koji bi bio nadležan da je izabran na drugu funkciju - za ministra zdravlja.
Kako god bilo, budući gradonačelnik ima priliku da na sednici Skupštine Grada pokaže da se odgovorno prihvatio nove funkcije i da donosi suštinske novine u odnosu na ranije godine kada su gradski čelnici najveći deo vremena utrošili ubeđujući građane kako ispravljaju greške svojih prethodnika iz druge političke garniture. Takva promena bi bila korist koja bi nadomestila štetu nastalu usled činjenice da za vreme vršenja zahtevne javne funkcije neće imati vremena da se bavi svojim lekarskim pozivom.
