Kako ministar odlučuje koga će smeniti
Najava ministra Šarčevića da će biti smenjeno više od 30 direktora škola zbog korupcije ili kršenja zakona bi bila dobra vest, da nije praćena ministrovim izjavama koje ukazuju na pogrešno tumačenje propisa a u jednom slučaju i na mogući pritisak na istražne organe.
Kada je reč o smeni direktora na osnovu preporuka Agencije za borbu protiv korupcije, ministar naizgled logično rezonuje. Ako je direktor zaposlio svoje dete ili neko povezano lice sa njim ili sa članovima školskog odbora, razrešiće se, osim kada je zaposlen jedini ili najbolji kandidat. Ovakav pristup je samo naizgled ispravan. Naime, ako je neki direktor škole prekršio procedure zapošljavanja i zaposlio je preko veze kandidata koji nije najbolji, onda takav konkurs mora da bude poništen, a direktor krivično gonjen za zloupotrebu službenog položaja. Drugim rečima, tada više lopta ne bi bila na terenu antikorupcijske agencije i minstra prosvete da daju preporuke i rešavaju po preporukama, već bi slučaj morao da bude prijavljen javnom tužiocu.
Pitanja o kojima je Agencija rešavala u slučajevima sukoba interesa imaju u svojoj srži nešto drugo – da li je funkcioner (u ovom slučaju direktor škole), koji se nalazi u situaciji da odlučuje o interesima nekog lica sa kojim je povezan, prijavio da ima sukob interesa (Agenciji za borbu protiv korupcije i telu koje vrši nadzor nad njegovim radom) i da li je sačekao da dobije mišljenje o tome da li može dalje da postupa u vezi sa tim konkursom ili zbog sukoba interesa donšenje odluke o zapošljavanju treba da prepusti nekom drugom. Pred Agenciju dolaze slučajevi u kojima su funkcioneri propustili da obelodane sukob interesa, već su nastavili da postupaju kao da ga nema. Bilo bi veoma korisno da Agencija reaguje na ovu izjavu ministra,kako bi otklonila stvaranje konfuzije u javnosti.
Takođe, i izjava ministra da još neće smenjivati uhapšenog direktora tehničke škole u Kragujevcu osumnjičenog za primanje mita dok "policija kaže svoje" naizgled deluje kao da ministar želi da poštuje presumpciju nevinosti.
Ministar nije pravnik (završio je geografiju i specijalizovao se za zaštitu životne sredine) i možda ne pravi razliku između trenutka kad "policija kaže svoje", odnosno završi istragu i pravosnažnog okončanja sudskog postupka.
Međutim, ocene da se “neke stvari tu ne uklapaju” i da " priča nije sasvim čista", koje je doneo nakon što je "zatražio sve podatke o ovom slučaju", uz argumente da je "direktor iz veoma imućne porodice" i da "novac za koji ga terete da je primio kao mito nije nađen" deluje kao pritisak i na istražne organe i na one koji bi trebalo da u daljoj proceduri odlučuju šta se "uklapa" i šta je "čisto".
Ovakve izjave se "ne uklapaju" u ideju o policiji, tužilaštvu i sudstvu koji rade bez uplitanja i pritisaka izvršne vlasti i deluje kao da "nije sve čisto" u toku informacija iz istrage na relaciji MUP - ministar prosvete. Stoga bi bilo bolje da se ministar zadržao na izjavi da će sačekati da se okonča istraga ili sudski postupak i najavi da će potom postupiti u skladu sa zakonom.
