Srbija još nema lobiste, ali se poslovi već sklapaju
Srbija i dalje nema nijednog registrovanog lobistu, iako je Zakon o lobiranju donet pre tačno godinu dana, a na snazi je od 14. avgusta. Ipak, kako saznaju "Novosti", prvi ugovor već je sklopljen, a popunjavanje registra lobista može se očekivati posle Nove godine.
Prema rečima Nemanje Nenadića iz "Transparentnosti Srbija", to što registrovanog lobiste još nema ne znači da nema lobiranja kada su u pitanju neregistrovani lobisti. Zastupnici firmi ili udruženja koji se bore za svoj interes, po zakonu takve kontakte ne moraju da prijavljuju. Doduše, tu obavezu imaju funkcioneri kod kojih ovi pokušavaju da urgiraju za donošenje propisa, ali sličnih prijava u Agenciji za borbu protiv korupcije još nije bilo.
Jedan od zakonskih uslova da neko postane lobista jeste da prođe obuke koje organizuje Agencija, koja će voditi registar. Kako nam je potvrdio lobista dr Duško Krsmanović, obuke bi trebalo da počnu ovog meseca. - Mada je stupio na snagu pre tri meseca, zakon se još ne primenjuje u punom kapacitetu, jer Agencija radi poslednja usaglašavanja vezana za podzakonske akte - kaže Krsmanović. - Obuke će biti organizovane verovatno pre Nove godine i za njih se prijavilo nekoliko desetina zainteresovanih. Agencija se trudi da primeni zakon koji nije baš lako primeniti, jer ima dosta nedorečenosti. Jedna od takvih nedorečenih situacija jeste i ispijanje kafe lobiste sa državnim službenikom. Da li u tom slučaju i jedan i drugi treba da prijave kontakt Agenciji? - Usaglasili smo se da će ovakva kafa u praksi verovatno ostati neformalna sve do onog momenta kada lobista posećuje državnog službenika s namerom da lobira za određeni propis - kaže Krsmanović, koji je inače već sklopio prvi ugovor o lobiranju u oblasti trgovine, u skladu sa važećim zakonom.
Zakon, inače, propisuje državnim službenicima da prijave svaki kontakt sa lobistom. Budući da to zahteva dodatnu administraciju, mnogi od njih nisu raspoloženi, pa bi u praksi mogao da ispadne problem. Recimo, da lobista uredno prijavi Agenciji kontakt, a službenik ne, pa da službenik u unakrsnoj kontroli upadne u problem i zatim zatvori vrata za dalju komunikaciju s lobistom. Zato je za ovu osetljivu oblast potrebno mnogo umešnosti.
- Upozoravali smo još dok je rađen zakon na brojne tačke koje bi mogle da budu problematične u praksi, a to je i pitanje beleženja nezvaničnih kontakata - kaže Nenadić. - Mislimo da je problem i to što zakonodavac nije obavezao državne funkcionere i službenike da ono što prijave Agenciji objave i na sajtu. Tako bismo imali punu transparentnost. Po zakonu, registrovani lobista, odnosno onaj ko vrši uticaj da se donese, izmeni ili ukine određeni propis, mora da bude državljanin Srbije, da poseduje poslovnu sposobnost i visoku stručnu spremu, da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim, da prođe obuku i registruje se. Lobiranjem mogu da se bave i stranci, ako su upisani u registar svoje države i u posebnu evidenciju stranih lobista na teritoriji Srbije.
I Nenadić i Krsmanović smatraju da su ovi propisi prestrogi, i da, ako klijent misli da će lobista dobro obaviti posao iako nema fakultet, nema razloga da mu država to ograniči.
Inače, najviše interesovanja za lobiranje, prema Krsmanovićevim rečima, postoji u duvanskoj i farmaceutskoj industriji. Slede energetika, trgovina na veliko, proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pića, logistika i distribucija.
