I za izgradnju "Karađorđa" posebna pravila, umesto Zakona o javnim nabavkama

Međudržavni sporazum, strateško partnerstvo ili, što je malo verovatno - finansiranje iz budžeta Srbije, tri su modela po kojem će biti moguće izgraditi auto-put “Vožd Karađorđe”, koji je upravo dobio status projekta od posebnog značaja za državu. U sva tri slučaja, neće biti sprovedena uobičajena procedura javnih nabavki.

Proglašenje gradnje državnog puta prvog reda “Vožd Karađorđe” za projekat od posebnog značaja za državu, kako su to upravo saopštili Koridori Srbije, podrazumeva da za ovaj auto-put neće važiti Zakon o javnim nabavkama, nego nedavno doneti Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Kako za Nova.rs objašnjava programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, u praksi taj zakon predviđa da će se od uobičajene procedure javnih nabavki odstupiti na tri načina.

“Ako Vlada planira da izgradnju ovog auto-puta finansira kroz neki međudržavni sporazum, kakvi su za neke druge delove autoputa zaključivani sa Kinom, Azerbejdžanom, Turskom, onda se neće primenjivati niz odredbi Zakona o javnim nabavkama”, navodi Nenadić za Nova.rs.

Druga opcija jeste da Vlada reši da za ovaj projekat potraži strateškog partnera, koji bi učestvovao ne samo u izgradnji, već i u drugim poslovima oko auto-puta.“U tom slučaju će odabir tog partnera biti izvršen na osnovu ad-hoc pravila koja će Vlada doneti samo za taj projekat. Slično iskustvo imamo za izgradnju Moravskog koridora. I u jednoj i u drugoj varijanti posledica primene takvih pravila je odsustvo konkurencije, koje je u prvom slučaju sasvim izvesno kod međudržavnih sporazuma, jer se tu direktno dogovara i koja firma će da radi put. A, prethodno iskustvo kod Moravskog koridora pokazuje da se ta ad-hoc pravila definišu tako da daju prednost samo jednoj firmi”, ističe Nenadić.
Treća, i kako kaže, najmanje verovatna mogućnost jeste da se nabavka finansira iz budžeta Srbije, a bez međudržavnih sporazuma i strateškog partnerstva.

“Za takve situacije je ovim posebnim zakonom predviđeno da će se primenjivati Zakon o javnim nabavkama, ali ne i sva njegova pravila. Pa tako ne bi bilo obaveze da se nabavka predvidi planom, zatim, bili bi kraći rokovi predviđeni za pojedine radnje. Takođe, zahtev za zaštitu prava ponuđača ne bi zakočio aktivnosti na sprovođenju nabavke…”, objašnjava Nenadić.

Ta pravila su, ističe, očigledno apsurdna, baš zato što je reč o projektu od nacionalnog značaja, gde bi trebalo da bude interes da nabavka bude takva da obezbedi što veću konkurenciju i da bude što manje prilika za neke zloupotrebe ili nepravilnosti.

“S obzirom na okolnost da je budžet ozbiljno pogođen posledicama pandemije koronavirusa, malo je verovatno da bi Srbija mogla sada da uđe u sprovođenje ovih radova, tako da saopštavanje te vesti u ovom trenutku može da se posmatra i u kontekstu činjenice da se uskoro održavaju izbori, a da je tema izgradnja putne infrastrukture veoma atraktivno obećanje za birače iz dela zemlje gde prolazi put”, navodi naš sagovornik.