Kako Vlada utvrđuje koliko treba platiti radove?
Za vikend je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i ambasadorke NR Kine u Srbiji u Sjenici potpisan komercijalni ugovor o pripremi tehničke dokumentacije i izvođenju radova na izgradnji auto-puta od Požege do Duge Poljane, u dužini oko 75 kilometara. Ugovor su potpisali ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak i potpredsednik kineske kompanije CRBC. Predsednik Vučić je tom prilikom rekao da je u februaru sledeće godine “biti potpisan ugovor sa cenom, ali da će to svakako biti, ne manje od 1,5 milijardi evra za deonicu do Duge Poljane”. Vučić je zamolio kinesku kompaniju “da malo spuste cene ako mogu”.
Za početak, ovaj ugovor je ništav, makar u delu u kojem je neke obaveze preuzelo JP „Putevi Srbije“, jer ga je ispred tog preduzeća potpisao građanin Zoran Drobnjak, kojem je mandat vršioca direktora tog preduzeća po sili zakona prestao 29.11.2014. godine. Međutim, i pored toga ugovor je stvorio obaveze za državu Srbiju, jer je jedan od potpisnika bio ovlašćeni predstavnik Vlade.
Izjava predsednika Vučića o ceni izgradnje ovog puta je dobar podsetnik na to da javnosti Srbije uopšte nije poznato na koji način se određuje vrednost infrastrukturnih radova koji se ugovaraju bez nadmetanja. Kada izgradnji puta prethodi javni tender, i kada se na tenderu postave nediskriminatorni uslovi i kriterijumi za ocenu ponuda, onda to nadmetanje firmi služi da se utvrdi koja je tržišna cena radova u datom trenutku, a država, kao naručilac posla odlučuje da li će tu cenu prihvatiti ili ne, u zavisnosti od svojih mogućnosti. Kada se posao dogovora sa unapred odabranim izvođačem radova, kao što je slučaj sa ovim i sa većinom infrastrukturnih projekata u Srbiji, predstavnici države očekuju od građana da im veruju na reč da su ugovorili posao po najboljoj mogućoj ceni. Ne samo da nema mogućnosti da se kao dokaz navede poređenje sa drugim ponudama, jer nije bilo nadmetanja, već izostaju i druge informacije koje bi u odsustvu nadmetanja mogle da posluže za poređenje – npr. o ceni izgradnje puteva sa sličnim karakteristikama u drugim državama, koje su uzete u obzir kada su predstavnici države Srbije odlučivali o tome da li treba da prihvate ponudu druge strane.
Na direktno pitanje o načinu na koji predstavnici države Srbije utvrđuju da li je cena koja se plaća za radove ugovorene na osnovu međudržavnih sporazuma tržišne, predsednica Vlade nije dala odgovor, već je samo iznela tvrdnje da bez ovakvih sporazuma Srbija ne bi mogla da realizuje značajne infrastrukturne projekte. Resorni ministar, Tomislav Momirović, je gostujući u emisiji „Pravi ugao“ na RTV, na slično pitanje, umesto odgovora, poredio cenu po kilometru raznih puteva koji se sada grade sa izgradnjom mosta na Adi i odbio mogućnost da poređenje vrši sa putevima koji su izgrađeni u drugim državama (Australija, Norveška).
Pored toga što ne postoji praksa da se građanima, koji će otplaćivati kredite za njihovu izgradnju, saopšte podaci o načinu na koji je utvrđeno da je cena za infrastrukturnih projekata realna, još veći problem prestavlja to što, po svemu sudeći, ne postoje zakonom propisane procedure na osnovu kojih bi to bilo utvrđeno unutar same Vlade Srbije, a pre preuzimanja finansijskih obaveza.
foto: https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-u-poseti-zlatiborskom-i-raskom-okrugu
