Očekivanja od novog saziva Narodne skupštine i prioriteti za borbu protiv korupcije
Očekivanja
Za novi saziv Narodne skupštine, koji će u skupštinske klupe sesti možda i čitava tri meseca nakon održanih izbora, zna se jedino to da će bolje predstaviti podršku koji pojedini politički subjekti uživaju u biračkom telu od većine, a možda i svih prethodnih saziva. Tome je doprinelo snižavanje izbornog praga sa 5 na tri posto dobijenih glasova, mogućnost koju su po prvi put iskoristile i opozicione stranke, nakon bojkota izbora iz 2020. kada su važila ista pravila. Zahvaljujući toj promeni, tri liste, koje zajedno imaju preko 12% glasova, imaće svoje narodne poslanike (Moramo, Zavetnici i Dveri), dok bi se po starim pravilima njihovi glasovi prelili drugim strankama. Ipak, u Skupštini neće biti predstavljena volja oko 7% birača koji su glasali u aprilu 2022.
I pored toga što je već dugo nesumnjivo poznata raspodela 249 od ukupno 250 mandata, još uvek se ne zna ko će sve činiti buduću skupštinsku većinu. Trenutno se spekuliše oko mogućnosti da tu većinu čini lista Aleksandra Vučića, u koaliciji sa svim dosadašnjim partnerima (SPS, manjinske liste), samo sa SVM ili pak sa nekim delovima dosadašnje opozicije koja je izašla na izbore pod nazivom Ujedinjeni za pobedu Srbije. Od konačnog političkog dogovora zavise i realna očekivanja od novog saziva parlamenta. Ranija iskustva, naročito ona koja se odnose na sazive iz 2016. i 2020, ukazuju na mogućnost da Skupština nastavi da deluje pre svega kao bojište na kojem se članovi vladajuće većine nadmeću u odbrani starog-novog predsednika države od stvarnih ili izmišljenih napada i u kojem prostor opozicije za obrazlaganje predloga maksimalno suzbijaju objedinjavanjem diskusija o nepovezanim tačkama i podnošenjem amandmana da bi se „pojelo vreme“ za stvarnu debatu. Moguće je da bi ove pojave bile manje zastupljene ukoliko stara vlast postigne politički dogovor sa dosadašnjim glavnim oponentima, i generalno, ako usled promenjenog globalnog odnosa snaga bude težila da se prikaže kao privrženija evropskim vrednostima.
Kakva god bude bila parlamentarna većina, izvesno je da će skupštinske rasprave biti raznovrsnije, da će biti podneto znatno više predloga zakona i amandmana od strane opozicije, da će rasprave na odborima biti sadržajnije, uključujući i one koje se tiču izveštaja nezavisnih državnih organa, da će predstavnici Vlade morati da odgovore na više pitanja o svom postupanju i najzad, da će građani i udruženja koja prate pojedine oblasti imati više mogućnosti da pokrenu pojedina pitanja preko narodnih poslanika. U vezi sa tim, značajne novine u radu novog saziva Skupštine mogu da donesu narodne inicijative, koje se prema odredbama novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi moraju izneti pred narodne poslanike.
Prioriteti za borbu protiv korupcije
Koalicija prEUgovor je objavila detaljnu listu prioriteta za novu Vladu i novi saziv Narodne skupštine.[1] Transparentnost Srbija, članica ove koalicije, iznosila je slične predloge i za brojne ranije skupštinske sazive[2], a mnogi od njih se ponavljaju, jer u praksi nisu realizovani. Osnovni prioriteti se odnose na pravnu sigurnost, javnost i participativnost odlučivanja, poštovanje uloge nezavisnih organa i razmatranje izveštaja o radu. Između ostalog, Skupština bi trebalo da u potpunosti napusti praksu donošenja „autentičnih tumačenja“ koja retroaktivno menjaju značenje zakonskih odredaba i da donosi „posebne zakone“ za jednokratnu upotrebu. Skupština ne bi trebalo da odlučuje o predlozima zakona koji nisu prošli adekvatnu javnu raspravu ili za koje nije dobijeno mišljenje nadležnih organa (npr. mišljenje Agencije kada je reč o rizicima od korupcije), kroz javna slušanja bi trebalo da razmotri efekte primene najvažnijih zakona i potrebu da se donesu novi, na svojim internet stranicama bi trebalo da objavljuje sve podnete amandmane, kao i podatke o kontaktima sa registrovanim i neregistrovanim lobistima, da unapredi pravila o Etičkom kodeksu i primeni ih blagovremeno u svakom slučaju, da obaveže Vladu na koji način će da reši probleme na koje ukazuju nezavisni državni organi u svojim izveštajima i da poziva na odgovornost Vladu kada to ne učini, da u otvorenom postupku bira čelnike nezavisnih institucija, da razmatra izveštaje o radu Vlade i da utvrdi odgovornost za odstupanja prilikom realizacije planova i budžeta.
Dalje, Skupština bi trebalo da odobrava zakone kojima se dodeljuje državna pomoć privredi ili građanima, jedino ako su unapred postavljeni jasni i relevantni kriterijumi za dodelu sredstava, ukoliko su objavljene sve bitne odluke i ukoliko je obezbeđen nadzor nad postupanjem organa vlasti koji dodeljuju državnu pomoć, kao i nadzor nad ispunjavanjem obaveza primalaca takve pomoći.
Skupština bi takođe (a ne Vlada) trebalo da usvoji novu Nacionalnu antikorupcijsku strategiju i da raspravlja o izveštajima povodom sprovođenja aktuelnih planskih dokumenata u ovoj oblasti (npr. o delu godišnjeg izveštaja Agencije za sprečavanje korupcije koji se odnosi na AP 23, potpoglavlje „borba protiv korupcije“).
Skupština bi trebalo da usvoji izmene propisa koje bi obezbedile prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava kroz nabavke medijskih usluga. U oblasti javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, Skupština ima mogućnost da zaustavi aktuelnu praksu dogovaranja najvrednijih javnih radova kroz međudržavne sporazume ili posebne zakone (umesto primenom Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama), ali i da unapredi odredbe i primenu samog Zakona o javnim nabavkama (npr. za početak da organizuje javno slušanje povodom izveštaja Kancelarije za javne nabavke o monitoringu).
Glavni zadatak Skupštine na početku njenog rada će biti donošenje pravosudnih zakona i rešavanje onih pitanja koja su ostala nedorečena u ustavnim amandmanima. Glavni ciljevi tu moraju da budu smanjenje prostora za diskreciju prilikom izbora članova pravosudnih saveta i obezbeđivanje maksimalne javnosti rada tih organa.
Nedovoljni rezultati u gonjenju korupcije takođe iziskuju aktivniju Skupštinu, koja će dopuniti i precizirati propise i stvoriti uslove da javni tužioci veći broj slučajeva korupcije gone proaktivno[3].
Kada je reč o međunarodnim obavezama Srbije, uskoro se očekuje objavljivanje novog izveštaja i preporuka GRECO (peti krug evaluacije). S obzirom na ogromna kašnjenja i narušavanje ugleda zemlje povodom preporuka iz prethodnog kruga (iz 2015, još uvek delom neispunjene), aktivan nadzor Skupštine od samog početka bi mogao da bude od pomoći da se obaveze izvrše na vreme. Bitnu ulogu u tome, pored stalnih skupštinskih odbora, mogao bi da ima i nacionalni ogranak GOPAC, u čiji rad treba da se uključe predstavnici novih parlamentarnih grupa.
Najzad, imajući u vidu da su reforme izbornog zakonodavstva i 2020. i 2022. bile vršene u poslednji čas pred izbore, dijalog o promeni tih propisa bi trebalo otpočeti odmah. Taj dijalog treba da bude otvoren ne samo za stranke, već i za sve druge relevantne subjekte (državni organi, nevladine organizacije koje prate pojedine aspekte izbornog procesa), a mogao bi da otpočne organizovanjem javnog slušanja povodom izveštaja ODIHR o aprilskim izborima.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija za Otvoreni parlament.
