Tajni kandidati za v.d. direktora javnih preduzeća
Izjava beogradskog gradonačelnika Aleksandra Šapića o tome da imena kandidata za vršioce dužnosti direktora “namerno nisu bila saopštena unapred”, već su dostavljena odbornicima tek na samoj sednici, kako bi se oni ““zaštitili“ od medija koji bi ih „ocrnili“ pre nego i stupe na funkciju”, već na prvi pogled je suprotna logici. Reč je o vršiocima dužnosti javnih preduzeća i javnih ustanova, čiji je osnivač grad Beograd, pa stoga za sve što se tiče njihovog rada važi pretpostavka da podaci treba da budu dostupni. Taj isti princip bi trebalo da važi i za gradsko veće i gradsku skupštinu.pod lupom
Za objavljivanje imena i kvalifikacija kandidata za vršioce dužnosti ovih preduzeća i ustanova postoji još jedan bitan razlog. Naime, sam Zakon o javnim preduzećima nalaže da vršilac dužnosti ispunjava sve one uslove koji se traže i za direktora koji se bira na pun mandate – npr. pet godina radnog iskustva na rukovodećim poslovima nakon stečenog visokog obrazovanja, tri godine iskustva na poslovima iz oblasti rada javnog preduzeća, poznavanje korporativnog upravljanja i drugo. Dokazi o ispunjavanju ovih uslova nisu stavljeni na uvid javnosti, a i sami odbornici su biografije kandidata dobili tek na dan sednice i to u obliku nečitkih kopija.
Gradonačelnik se pozvao takođe na odredbe gradskog Statuta, koje nažalost, ne sadrže pravila koja bi garantovala transparentniji proces izbora. To je dobar razlog da se odredbe poslovnika i praksa promene, a Beograd, kao lokalna samouprava sa najvećim resursima ima najmanje izgovora da to ne učini. Transparentnost Srbija je u istraživanju Indeks transparentnosti lokalne samouprave istakla nekoliko primera dobre prakse kada je reč o imenovanju direktora i v.d direktora javnih preduzeća i ustanova, koji bi Beogradu u tom smislu mogli da posluže kao primer.
