Izborni sistem

Odabir izbornog sistema, često više zavisi od političkih kalkulacija - šta donosiocima odluke više odgovara, nego što je zasnovan na širokom konsenzusu političkih aktera i društva. I te potrebe društva su raznolike: s jedne strane, činjenica da postoji mnoštvo političkih opcija koje imaju određenu podršku građana ide u prilog sistemu koji će ta opredeljenja pravično pretočiti u parlamentarne klupe, a za tako nešto je pogodan jedino proporcionalni sistem sa niskim izbornim pragom. S druge strane, građani imaju snažnu potrebu da njihovi predstavnici budu odgovorniji i da neposredno učestvuju u njihovom izboru, što ide u prilog većinskom izbornom sistemu. 

U Vojvodini je do pre neki dan bio na snazi mešoviti izborni sistem, u kojem je kompromis između dva sistema sa prednostima i manama bio napravljen tako što su primenjena oba, na polovini ukupnog broja mandata koji se biraju. Politikolozi bi trebalo da nađu odgovor na pitanje za koje ovaj eksperiment daje obilje materijala i prostora za dalje razmišljanje o reformama. Jedna od tema koje treba istražiti jeste da li su poslanici skupštine Vojvodine koji su izabrani "imenom i prezimenom" odgovornije vršili tu funkciju od onih koji su izabrani sa stranačkih lista, da li su bili spremniji da brane interese naroda iz svojih izbornih jedinica, da li su češće osluškivali probleme birača i postavljali poslanička pitanja... 

Čini se da faktor koji umanjuje relevantost ovog eksperimenta može biti to što Skupština APV nema veliku moć i značaj, ne samo po nadležnostima, već i sudeći po odnosu koji su poslanici te skupštine imali prema njoj. Kada su neki od poslanika postavljeni pred dilemu da se opredele između, formalno nižih, gradonačelničkih funkcija i mesta na koje ih je narod direktno izabrao, redovno su optirali za poziciju koja nosi sa sobom stvarnu moć.