Sukob interesa bivšeg funkcionera

Kao odličan pokazatelj količine neznanja o korupciji i borbi protiv korupcije mogao bi da posluži naslov koji se pojavio u jednim ozbiljnim novinama, a koji govori o tome da je jedan bivši funkcioner „uhvaćen u sukobu interesa“. Ako nekome nije očigledno – bivši funkcioneri ne mogu biti u sukobu (javnog i privatnog) interesa. Oni više ne donose odluke u ime države i ne mogu, sve i da hoće da budu u prilici da prilikom donošenja takvih odluka stave privatni interes ispred javnog.

To što ne mogu biti u sukobu interesa ne znači da bivši funkcioneri nemaju nikakve obaveze iz antikorupcijskih zakona. U sadašnjem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije (a slično se predviđa i u nacrtu novog zakona iz 2016), u roku od dve godine po prestanku mandata funkcioneri moraju da u nekim slučajevima traže saglasnost od Agencije pre nego što započnu poslovnu saradnju ili zasnuju radni odnos. Oni imaju takvu obavezu u situacijama kada bi poslovnu saradnju trebalo da započnu „sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio“. S druge strane, ukoliko počinju da rade za nekog drugog poslodavca nikakva saglasnost nije potrebna.

Kada se imaju u vidu ovakve odredbe člana 38. Zakona o Agenciji, zaista čudno zvuči vest koju je Politika objavila pozivajući se na „nezvanične, ali pouzdane“ izvore iz Agencije. Navodno, Saša Janković (bivši zaštitnik građana, a sada lider jednog opozicionog političkog pokreta) „zbog sukoba interesa nije dobio saglasnost za obavljanje konsultantskih poslova od Agencije za borbu protiv korupcije (ABPK)“. Dalje se kaže da je Agencija pronašla sukob interesa, „u činjenici da je kao zaštitnik građana imao bezbednosni sertifikat koji mu je omogućio pristup mnogim državnim tajnama, a u prijavi je tražio odobrenje da registruje firmu za konsalting koja bi se, između ostalog, bavila bezbednošću“. Dalje se dovodi u pitanje da li je Janković tražio odobrenje od Agencije za posao koji je pre nekoliko meseci obavljao u Libanu, a koji je na neki način povezan sa stanjem u tamošnjim zatvorima.

Objavljivanje ovakvog teksta iziskuje reakciju i objavljivanje potpune informacije od strane Agencije za borbu protiv korupcije. To je neophodno zbog ugleda same Agencije i to najmanje iz dva razloga. Prvo, zbog okolnosti da je po ugled svake institucije veoma štetno da ne može da zaštiti podatke o svom postupanju, pre nego što nameri da ih učini javnim. U ovom slučaju, Agencija nije sama objavila podatak o tome kako je odlučila, a izgleda da tu odluku nije dostavila ni bivšem funkcioneru, a ona se ipak našla u medijima. Zato bi bilo nužno da Agencija saopšti da li uopšte postoji odluka u ovom predmetu ili ne. Zaštita ugleda je neophodna i zbog toga što ono što je navedeno kao sadržaj odluke Agencije nikako ne može biti u skladu sa Zakonom. Naime, bivši funkcioneri uopšte nemaju obavezu da traže saglasnost od Agencje za registrovanje neke firme (ili preduzetničke radnje u ovom slučaju). Samim tim, ako je Janković kojim slučajem podneo takav zahtev, Agencija ne bi mogla ni da pruži ni da uskrati takvu saglasnost, već samo da ga vrati pošiljaocu.

Bivši funkcioner bi, međutim, imao obavezu da saglasnost zatraži pre zaključivanja nekog konkretnog poslovnog angažmana, ako je reč o poslu sa nekom firmom ili međunarodnom organizacijom „koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio“. Na primer, pošto je jedna od delatnosti kojom se bavi institucija Zaštitnika građana zaštita prava nacionalnih manjina (u Republici Srbiji), bivši ombudsman bi morao da traži saglasnost od Agencije pre nego što zaključi ugovor o poslovnoj saradnji sa nekom međunarodnom organizacijom koja se bavi pitanjima prava nacionalnih manjina (u Republici Srbiji).

Tekst u Politici stavlja naglasak na okolnost da je bivši ombudsman imao mogućnost pristupa tajnim podacima i da bi mu zbog toga mogla biti uskraćena saglasnost da se bavi pitanjem konsaltinga u oblasti bezbednosti. Agencija uopšte nije ovlašćena da izrekne takvu generalnu zabranu. Ona bi, kao što smo objasnili, mogla da uskrati saglasnost samo za neki konkretan poslovni aranžman. To naravno ne znači da bivši funkcioneri smeju da odaju državne tajne. Naprotiv, ta zabrana je propisana drugim zakonima i za njeno kršenje je propisana zatvorska kazna.

Sam Janković se nije oglašavao do danas, kada se pojavio njegov intervju u „Danas“-u. Ni nakon tog intervjua nije mnogo jasnije za šta je on tražio saglasnost od Agencije (a izvesno je da je podneo nekakav zahtev), jedino se zna da još uvek nije dobio odgovor.