Komentarisanje presude, pritisak na pravosuđe ili izjava „običnog građanina“?

Gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik vladajuće SNS, Miloš Vučević kaže da je jednu prvostepenu sudsku presudu i njene aktere komentarisao „kao pravnik i običan građanin“. Nosioci javnih i političkih funkcija su takođe i građani, pa otud imaju i slobodu mišljenja i govora. Međutim, stvar je u tome što ni jedan medij ne bi prenosio mišljenja o sudskoj presudi nekog „običnog građanina“ ili jednog od desetine hiljada pravnika, osim u rubrici „Među nama“ ili kroz uličnu anketu u kojoj odgovor daje bilo koji „Miloš iz Novog Sada“. Drugim rečima, on je svakako znao da će ta izjava biti preneta u medijima ne zato što ju je dao jedan pravnik i građanin, već upravo zato što je daje visoki funkcioner vladajuće stranke. Političko-funkcionerska komponenta u ovom slučaju je još snažnija ukoliko je Vučević izjavu sam dostavio medijima ili je dao u prilici kada su novinari bili uz njega po osnovu vršenja funkcije.

Kako se može pročitati, u samoj izjavi, on je pozivao javnost da "ne ćuti više na sramne oslobađajuće presude, kako je rekao, najvećim kriminalcima, koji su ojadili državu i građane. „Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana - kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi, a ne po sumi novca koju dobijate od dosovskih osvedočenih lopova, koji su sproveli najmonstruoznije pljačkaške privatizacije?“, naveo je. 

Iako su već na ovakvu izjavu reagovali Predsednik Vrhovnog saveta sudstva Dragomir Milojević i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, ovo nije samo neki uopšteni napad na pravosuđe i pritisak na rad, već i optužba protiv konkretnih sudija da su oslobađajuću presudu doneli zbog primljenog mita. Ova optužba građanina Vučevića može biti istinita ili lažna. I u jednom i u drugom slučaju, zaštiti pravnog poretka bi više od bilo kog drugog doprineo javni tužilac, tako što bi zatražio od policije da prikupi informacije od  „građanina i pravnika M.V.“ o ovom slučaju, i da potom ili podigne optužnicu protiv postupajućih sudija ili da upozna javnost da su bile u pitanju samo nepotkrepljene insinuacije. Za ovo je nadležan tužilac za organizovani kriminal, imajući u vidu da se iznete optužbe odnose na jedno od dela iz njegove nadležnosti (primanje mita ili kršenje zakona od strane sudije kada su osumnjičena lica izabrana od strane Narodne skupštine).

Ovo je još jedna prilika da se podsetimo kako planovi koje Srbija ima za rešavanje problema u pravosuđu nisu uvek adekvatni. Tako, na preporuku EU da se „osigura puno poštovanje sudskih odluka uključujući i podizanje svesti da kritikovanje sudskih odluka, naročito od strane političara, predstavlja rizik po nezavisnost pravosuđa“, Akcioni plan za poglavlje 23 traži rešenja za ovaj problem u donošenju kodeksa za narodne poslanike i članove Vlade, obukama novinara i slično. Očigledno je da takve mere nisu dovoljne i da pri reviziji tog akcionog plana koja bi trebalo da se dogodi 2018 treba osmisliti efikasnija rešenja.