Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama
Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan.
Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti i grupe građana i koalicije političkih stranaka, ali ni jedni ni drugi nemaju svojstvo pravnog lica.
Kada je reč i o strankama i o verskim zajednicama, pogrešno je to što se „kontrola finansiranja po drugom zakonu“ pominje kao razlog da ne budu obuhvaćeni obavezama iz ovog zakona. Naime, postoje i drugi legitimni interesi zbog kojih bi neko mogao imati pravo pristupa njihovim podacima, a ne samo kontrola finansiranja, iako je nesumnjivo tačno da je i omogućavanje pristupa podacima jedan vid kontrole. Stoga bi ovu normu trebalo izmeniti i precizirati razloge za isključenje ove dve kategorije subjekata iz pojma organ vlasti.
Alternativno, ni političke stranke, ni verske zajednice ne bi trebalo u potpunosti isključiti iz kruga organa vlasti, ukoliko se pretežno finansiraju iz budžeta. Umesto toga, trebalo bi osmisliti sistem u kojem će obaveza davanja podataka o trošenju sredstava iz javnih izvora, bilo da je reč o strankama, verskim zajednicama ili nekom drugom pravnom licu, biti prvenstveno na onom organu vlasti koji dodeljuje ta sredstva ili kontroliše izveštaje o njihovom trošenju, a tek supsidijerno na primaocu sredstava.
