Niški aerodrom
Datum kreiranja: utorak, 17 april 2018
Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju svako malo neproverljive informacije o tome koje je obaveze preuzela Srbija.Nepoznate linije povezanosti između ugovora o koncesiji i vlasništva nad niškim aerodromom „Konstantnin Veliki“, dovele su do najave da će Grad pokloniti aerodrom Republici, što se čas pravda time da je u pitanju posledica štetnih poteza „bivših vlasti“, čas time da Grad Niš ni inače ne može da održava aerodrom, čas time da će aerodrom svakako ostati u Nišu, ko god da mu je vlasnik. U međuvremenu, na političkom planu traje ubeđivanje unutar vladajuće koalicije u Nišu, budući da odbornici treba da izglasaju odluku o prenosu vlasništva, kao i ubeđivanje Nišlija u ispravnost odluke, imajući u vidu aktuelne proteste. Na nedavnom partijskom skupu gradskog odbora SNS, predsednik Milovanović je kazao da će će država nastaviti dalje da ulaže u aerodrom i on će biti bolji nego do sada, ali da će to i dalje biti "niški aerodrom Car Konstantin" (zvanični naziv aerodroma je ;"Konstantin Veliki"). "Sve spekulacije u vezi aerodroma su plod čistog politikanstva onih koji su predali vlast SNS-u 2012. godine, a koji su 'proćerdali' velike gradske pare a nisu napravili aerodrom". On je rekao da su ulaganja SNS-a u niški aerodrom proteklih godina bila transparentna i odnosila su se na objekte i pomoć za funkcionisanje aerodroma, a ne kao ranijih godina na subvencije avioprevoznicima.
Dok su država i partija ustavno razdvojene 1990. godine, u praksi to nije nikada izvedeno do kraja. Međutim, i državni i partijski čelnici su se makar trudili da prikažu kao da institucije države postoje i kao da je partija od njih odvojena. Ako je izjava gradskog partijskog čelnika omaška, uskoro će uslediti ispravka. U suprotnom, ostaje samo da se reči pretoče u ustavnu normu i da se državne i lokalne institucije preskoče kao nepotreban posrednik između stava partije i donošenja odluke.
