Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Raspodela novca iz budžeta parlamentarnim strankama

 

Izborne liste koje su prešle cenzus na decembarskim izborima svakog meseca će dobijati iz republičkog budžeta nešto više od 1,3 miliona evra – pokazuje proračun organizacije Transparentnost Srbija. Raspodela ovog novca po izbornim listama zavisi isključivo od broja dobijenih glasova, a ne i od broja poslanika koji će „prihvatiti“ mandate kada im ih dodeli RIK ili učestvovati u radu budućeg saziva Skupštine.

Ukoliko rezultati koje je saopštio RIK budu i konačni, oko 634 hiljade evra svakog meseca će deliti SNS i druge stranke sa izborne liste „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“. Skoro upola manje (oko 330 hiljada evra) mesečno će deliti stranke sa liste „Srbija protiv nasilja“. Stranke iz koalicije NADA će dobijati mesečno oko 85 hiljada evra, a grupa građana „MI- Glas iz naroda“, novi akter na političkoj sceni, 80,8 hiljada evra.

Koalicija SPS i JS će mesečno moći da računa na oko 105 hiljada evra, što je 57% manje u odnosu na stari saziv parlamenta. Pored SPS, budžetske dotacije će biti značajno manje i kod koalicije koju čine Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (za 61%).

Kada je reč o manjinskim strankama, koje u ukupnoj raspodeli budžetskog kolača učestvuju sa 5,6%, najviše novca će dobijati SVM (33,4 hiljade evra mesečno), a najmanje Ruska stranka (5,9 hiljada evra).

Koliko će dobijati pojedine stranke zavisi od njihovih koalicionih sporazuma, koji nisu javni dokumenti. Ministarstvo finansija, koje vrši isplate svakog meseca, uporno odbija da te podatke dostavi, čak i nakon što ih na to obaveže Poverenik za informacije. 

Bitno je napomenuti da u slučaju da stranke ili njihova odgovorna lica prekrše Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, gube pravo na deo ovih budžetskih dotacija u godini nakon izricanja pravnosnažne osude u krivičnom ili prekršajnom postupku. Iako ova mogućnost postoji u zakonu duže od decenije, u praksi se veoma retko primenjuje, a u brojnim slučajevima argumentovanih sumnji u nezakonito finansiranje krivični postupci nisu ni pokrenuti.      

Podsećamo da je 2014. godine svrha „finansiranja redovnog rada“ parlamentarnih stranaka (to jest, svega onoga što nije izborna kampanja) obesmišljena, unošenjem pravila prema kojem se taj novac može koristiti i za izbornu kampanju. Tako se može očekivati da će značajan deo ovog novca biti investiran u lokalne izbore koji se očekuju na proleće u oko 100 gradova i opština, ili u slučaju ponavljanja beogradskih i drugih izbora iz decembra 2023.   

raspodela novca pita

 

raspodela novca tabela