Značaj rezolucije Evropskog parlamenta za borbu protiv korupcije

U usaglašenom predlogu rezolucije Evropskog parlamenta koja se donosi povodom godišnjice tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, protesta i polarizacije u društvu, govori se daleko jasnije i određenije o ključnim problemima korupcije u Srbiji, nego u rezolucijama koje je taj parlament do sada usvajao.

Transparentnost Srbija smatra izuzetno značajnim što EU parlament prepoznaje da je „moguća korupcija“ u vezi sa ugovaranjem i izvođenjem radova prilikom rekonstrukcije železničke pruge, deo šireg problema – činjenice da Srbija ugovara najvrednije infrastrukturne radove bez primene Zakona o javnim nabavkama. U Rezoluciji se izričito pominje u tom kontekstu međudržavni sporazum Srbije i Kine, ali TS podseća da je problem znatno širi, jer Srbija na sličan način ugovara poslove i sa firmama iz drugih država.

Isključenje primene Zakona o javnim nabavkama kroz posebne zakone nije ovom prilikom pomenuto, ali su one članice EU koje će učestvovati na izložbi EXPO 2027 pozvane da uzmu u obzir „ozbiljne bojazni i dokaze o raširenoj korupciji koja je povezana sa vlastima, kao i o neusaglašenosti sa standardima izgradnje i pravom prilikom organizacije i izgradnje na ovoj izložbi“. Za sve infrastrukturne projekte se traži unapređenje transparentnosti. TS podseća da je u pogledu transparentnosti došlo samo do minornih pomaka, jer ni nakon tragedije u Novom Sadu i objavljivanja većeg broja dokumenata za taj projekat, nisu objavljeni čak ni ugovori za desetine drugih projekata koji su takođe ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama, već samo deo podataka koji se na njih odnosi.

Rezolucija se bavi i istragama nakon nesreće u Novom Sadu, na dva načina. Ističe se značaj da istraga utvrdi mogući uticaj korupcije na samu tragediju (npr. snižavanje standarda izgradnje). S druge strane, sa žaljenjem se konstatuje „opstrukcija pravde“ u vezi sa istragom protiv dva bivša ministra građevine zbog sumnje da su u ugovaranju posla oštetili budžet i osuđuje „kampanja blaćenja sudija i tužioca“ koji rade na tim slučajevima „preko provladinih kanala“.

U delu koji se odnosi na izbore poslanici EP jasno ističu neke vidove podrivanja izbornog procesa, uključujući i pritiske na birače, kupovinu glasova, „sistemske prednosti“ vladajuće partije i način na koji je u kampanjama bio uključen predsednik Republike. Srbija je ponovo pozvana na „momentalnu i punu“ primenu preporuka ODIHR i Venecijanske komisije. Transparentnost Srbija podseća da je za neke od tih preporuka već predložila brojna rešenja, naročito u vezi sa sprečavanjem zloupotrebe javnih resursa, finansiranja izborne kampanje i izmenama Krivičnog zakonika.

Veliki deo predloga Rezolucije posvećen je studentskim i građanskim protestima i pokušaju njihovog suzbijanja od strane vlasti, pri čemu se neki od zahteva protesta prepoznaju kao nešto što i EU očekuje od Srbije (traženje odgovornosti, vladavina prava), a ujedno osuđuju negativne kampanje protiv učesnika i odmazda protiv zaposlenih u javnom sektoru koji su ih podržali, napadi na demonstrante, ukidanje javnog prevoza za učesnike protesta, okupacija parka i trga između zgrade predsedništva i Narodne skupštine, kao i „arbitrerno“ korišćenje predsedničkih ovlašćenja radi oslobađanja pojedinaca od krivične odgovornosti.  

Prema oceni TS, veoma je značajno to što se jasno konstatuje jaz između izjava zvaničnika Srbije o posvećenosti pridruživanja EU sa nazadovanjem u četiri ključne oblasti – vladavina prava, medijske slobode, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije i ističe da je napredak moguć samo ako oko ovih osnovnih pitanja bude postignut „merljiv i održiv napredak“. Tekst rezolucije ne sadrži osvrt na planove za borbu protiv korupcije koji su, prema oceni TS, nedovoljni da se takav napredak ostvari, ali se izričito pominje „saradnja sa GRECO“, čije se neispunjene preporuke inače tiču sprečavanju korupcije u izvršnoj vlasti i policiji.

U Rezoluciji se navodi i nekoliko konkretnih slučajeva postupanja predstavnika vlasti koji se osuđuju ili u vezi sa kojima je iskazana zabrinutost, a među njima je i pitanje pregovora vlasti sa vlasnicima „United Media“, „kako bi se oslabili nezavisne medije koji funkcionišu u okviru te firme“, i upozorava, da bi, ako bi se to potvrdilo kao tačno, ovakvi pregovori „predstavljali ozbiljan napad na medijski pluralizam u Srbiji koji je i inače ugrožen“.

Predlog Rezolucije koji se ovde komentariše predstavlja zajednički predlog, koji je rezultat kompromisa postignutog među pet poslaničkih grupa, dok je ranije svoje nacrte podnelo osam poslaničkih grupa, od kojih su sve osim jedne, dale značajan prostor pitanju borbe protiv korupcije.