Borba protiv korupcije u izvršnoj vlasti i policiji – godina propuštenih prilika

Vlada Srbije, ni u drugom postavljenom roku, koji ističe za deset dana, neće ispuniti preporuke za sprečavanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, koje je dobila od GRECO 2022. – pokazuje analiza koju je Transparentnost Srbija objavila danas. 

Kada je reč o propisima, tokom 2025. nije donet Zakon o unutrašnjim poslovima, niti je dopunjen Zakon o sprečavanju korupcije, iako su nacrti tih akata, upravo zbog preporuka GRECO, pripremani ranijih godina. Nije ni pokušano da se prostor za koruptivne uticaje na donošenje propisa umanji kroz proširenje kruga primene Zakona o lobiranju, kao što je preporučio GRECO. Dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama su pripremane, a da preporuka GRECO, prema kojoj bi trebalo omogućiti žalbu kada informaciju uskrate Vlada ili predsednik Republike, uopšte nisu bile uzete u obzir. Povrh svega, umesto da kroz izmene svog Poslovnika, Vlada obezbedi da donošenju svih zakona prethodi javna rasprava, uvedeni su novi osnovi da se ona isključi.   

Istraživanje je pokazalo da nije postojala volja ni da se ispune neke od najmanje zahtevnih preporuka, u vezi sa kojima nije potrebno menjati ni jedan propis. Najbolji primer za to je objavljivanje imena svih savetnika i posebnih savetnika i njihovih oblasti angažovanja. Ne samo da Vlada Srbije nije samostalno objavila osnovne podatke o osobama koje savetuju premijera i potpredsednike, već odbija da te podatke dostavi i po zahtevu za slobodan pristup informacijama. Slično tome, Agencija za sprečavanje korupcije, ni ove godine nije svojim godišnjim planom kontrole izveštaja o imovini i prihodima obuhvatila članove Vlade i predsednika Republike. Vlada ni ove godine nije imenovala dodatne članove svog Saveta za borbu protiv korupcije niti je razmatrala izveštaje tog tela. Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom ove godine nije objavilo smernice za primenu Kodeksa policijske etike, koji je, na osnovu preporuka GRECO, izmenjen 2024.

Ne samo da zabrinjava, već predstavlja i svojevrstan paradoks, to što u proteklih dvanaest meseci, tokom kojih su građani prepoznali korupciju kao glavni problem društva, a mnogi od njih su uzeli učešće i u masovnim protestima koji su imali snažnu antikorupcijsku komponentu, vlast nije prepoznala mogućnost da kroz rad na preporukama GRECO, makar iz razloga sopstvene promocije, pokaže spremnost da učini nešto više. Slično tome, i pored deklarativne opredeljenosti za „evropski put“, gde je ispunjavanje preporuka GRECO među prioritetima, aktuelni predlog Akcionog plana antikorupcijske strategije predviđa da će se neke aktivnosti sprovoditi sve do 2028.

Pojedine izjave i postupanje predstavnika vlasti otvorile su širom prostor da Srbija unazadi svoj sistem za borbu protiv korupcije u ove dve bitne oblasti, umesto da ga unapređuje. To se naročito odnosi na situaciju sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, koji bi, prema preporukama GRECO, trebalo da dobije dodatna ovlašćenja. S druge strane, upravo iz Ministarstva pravde, nadležnog da pripremi izmene zakona koje bi to omogućile, osporava se potreba za postojanjem TOK. 

Opis preporuka

Prema nalazima GRECO iz juna 2024. Srbija je na zadovoljavajući način primenila samo jednu (preporuka xxii - da se što pre ustanovi telo odgovorno za evidentiranje i vrednovanje poklona i da vrednost povremenih poklona koje mogu da zadrže policijski službenici bude znatno smanjena) od dvadeset četiri preporuke sadržane u Izveštaju o petom krugu evaluacije.  Od preostale dvadeset tri preporuke, prema oceni GRECO, deset je delimično ispunjeno, dok trinaest nije uopšte. 

Po ocenama Transparentnosti Srbija, preporuke koje bi mogle da imaju najveći efekat na organe izvršne vlasti, a nisu do sada ispunjene, odnose se na sledeće: uređivanje sukoba interesa kod savetnika predsednika, premijera i ministara i jačanje sistema za kontrolu izveštaja o imovini i prihodima funkcionera izvršne vlasti; regulisanje neformalnog lobiranja; omogućavanje građanima da ulože žalbu Povereniku kada Vlada Srbije ili predsednik Republike odbiju ili ignorišu zahtev za pristup informacijama; obavezu sprovođenja javnih rasprava o svim zakonima; ograničavanje imuniteta članova vlade kod koruptivnih krivičnih dela, jačanje vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Od velikog je značaja i preporuka za proširenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za eventualnu korupciju svih visokih funkcionera, među kojima je i predsednik Republike. Naime, Srbija je donela zakon koji uređuje gonjenje slučajeva korupcije na visokom nivou, za šta je propisala nadležnost ovog posebnog tužilaštva, a na spisak najviših funkcionera protiv kojih bi istragu vodilo to tužilaštvo uvršteni su npr. pomoćnici ministara, ali ne i predsednik Republike i narodni poslanici.

Istovremeno, najznačajnije preporuke za rad policije, koje nisu ispunjene su: da se što je moguće pre usvoji i javnosti predstavi strateški dokument o sprečavanju korupcije u policiji sa utvrđenim oblastima rizika i jasno postavljenim ciljevima; da se Kodeks policijske etike ažurira i dopuni smernicama za postupanje.

Tu su i preporuke da se preduzmu mere za sprečavanje političkog raspoređivanja policijskih službenika na najvišim funkcijama, kao i da postupci koji vode ka postavljanju direktora policije, kao i druge više rukovodeće funkcije, obuhvataju otvoreniji i transparentniji konkurs; da se bezbednosne provere koje se tiču integriteta policijskih službenika vrše u redovnim intervalima tokom čitave karijere.

Analiza koruptivnih rizika u propisima

Ministarstva uglavnom ne poštuju zakonsku obavezu analize rizika od korupcije u propisima, a Agencija za sprečavanje korupcije i Skupština nedovoljno čine da se to stanje popravi. Prema nalazima TS, među zakonima koji su usvojeni u 2025, ministarstva su imala obavezu da zatraže od Agencije mišljenje od korupcije u najmanje 28 slučajeva. Međutim, to su učinili za svega četiri zakona.

Obaveza da se traži takvo mišljenje postoji za sledeće oblasti: zdravstvo, obrazovanje, porezi, carina, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektorom, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, javna preduzeća i druga pravna lica u državnom vlasništvu, policija, finansiranje političkih stranaka i represija. U 2028. ovu obavezu su najčešće kršila Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo finansija. Tako je izbegnuto da se analizi podvrgnu i neki od propisa koji su izazvali velike kontroverze, poput „zakona o legalizaciji“.

Agencija je dala mišljenja na četiri zakona i jednu uredbu (dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dopune Zakona o udžbenicima, dopune Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika), ali te analize nije objavila.

Pored direktnog kršenja zakonske obaveze, analiza rizika je u nekim slučajevima izbegnuta i na drugi način – tako što su sporne zakone predložili direktno narodni poslanici – kao što je bio slučaj sa „posebnim zakonom“ za Generalštab.

Postavljenje službenika na položaje

Vlada Srbije je nastavila da krši obavezu iz Zakona o državnim službenicima, koja postoji već dve decenije – da na položaje u državnoj upravi (npr. pomoćnici ministara, sekretari ministarstava, direktori posebnih organizacija) postavlja kandidate nakon sprovedenog konkursa. Ne samo da umesto profesionalne uprave i dalje imamo „v.d. stanje“, već su mnoga rešenja o postavljenju tih vršilaca dužnosti nezakonita.

Prema nalazima analize TS, Vlada Srbije, na čijem su se čelu nalazili Miloš Vučević i Prof. dr Đuro Macut su između 7.5.2024. i 21.8.2025. godine donele ukupno 977 rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti. U samo 197 slučajeva (20,16%) vršioci dužnosti su postavljeni u skladu sa Zakonom. Jedina pozitivna promena u odnosu na razdoblje prethodne Vlade (predsednica Ana Brnabić) odnosi se na smanjeno učešće retroaktivnih rešenja. Takvih je bilo ukupno 74 (7,56%), pri čemu je 54 rešenja Vlade Srbije bilo dvostruko nezakonito – ne samo što su bila retroaktivna, već uopšte nije postojao osnov za postavljenje vršioca dužnosti. U najekstremnijem slučaju, rešenje je doneto čak 59 dana posle datuma od koga je navodno vršiocu dužnosti počeo da teče mandat.

U sledećih 153 slučajeva, Vlada iz 2024. je nezakonito produžila v.d. stanje u organima državne uprave osobama koje su postavljene rešenjima prethodne Vlade. Najzad, Vlade iz 2024. i 2025. su u ovom periodu donele još 553 nezakonita rešenja (56%) – vršioci dužnosti su postavljeni, iako se na istom položaju već nalazio neki vršilac dužnosti u trajanju od tri meseca. Neretko je reč o situacijama gde se nezakonito „v.d. stanje“ održava tokom dužeg niza godina.

Trendovi su takođe negativni. U prva četiri meseca rada aktuelne Vlade Srbije, udeo nezakonitih postavljenja vršilaca dužnosti je bio čak 85,65%.