Šta je sa tenderom za Tiršovu 2

Kakva je procedura nakon što ne uspe tender zato što je jedina ponuda viša od procenjene vrednosti i koji razlozi mogu da dovedu do takve situacije

Svaka vredna nabavka sa samo jednom ponudom je potencijalno sporna, iz dva moguća razloga – da je naručilac postavio uslove koji su preterano ograničili konkurenciju ili da su se potencijalni konkurenti dogovorili da se međusobno ne nadmeću. Takvi dogovoru mogu da se manifestuju kroz podnošenje zajedničke ponude konzorcijuma firmi koje bi inače jedna drugoj obarale cenu, ili kroz dogovor o „prepuštanju posla“, uz uzvratnu uslugu na nekom drugom tenderu.

Kada je reč o uslovima tendera za Tiršovu 2, najtežim se čini onaj kojim se traži da je firma izgradila bolnicu određenih karakteristika u poslednjih pet godina. Specifično prethodno iskustvo izvođača radova pruža veće garancije kvaliteta, ali ujedno bitno ograničava konkurenciju. Nepoznato je koliko je firmi iz Srbije uopšte ispunjavalo takav uslov. To je nešto što je sam naručilac utvrđuje kroz ispitivanje tržišta, koje bi po zakonu moralo da se vrši, ali se ne objavljuje. Kada bi taj podatak bio poznat, bilo bi mnogo jasnije da li je kakve su bile šanse da nabavka uspe.  

Tender nije bio ograničen na domaće firme, a sigurno je da u inostranstvu ima mnogo onih koje su obavljale slične poslove. Nabavka je zbog svoje vrednosti oglašena i u Službenom listu Evropske unije, a na Portalu javnih nabavki dvojezično, ali ni jedna strana firma nije na kraju podnela ponudu. Dve takve firme su ukazale da deo tehničkih specifikacija nije preveden na engleski, ali je teško proceniti da li je reč o informacijama bez kojih se nije mogla izraditi kvalitetna ponuda.

Inače, sudeći po onome što se može videti „na terenu“, gde brojne strane firme rade poslove dobijene uglavnom bez tendera preko domaćih podizvođača,  teško je zamisliti da bi bilo koja strana firma ovaj posao mogla da izvrši bez domaćih partnera.   

Ministarstvo za javna ulaganja, nakon dobijanja samo jedne ponude za izgradnju bolnice, koja je bila viša po ceni od procenjene vrednosti, a u svemu drugom ispravna, imalo je nekoliko mogućnosti. Prva bi bila da ipak zaključe ugovor i plate višu cenu, ukoliko imaju na raspolaganju novac kojim bi platili te uvećane troškove na istoj budžetskoj liniji. U tom slučaju bi se umanjila količina novca za neke druge radove. Druga mogućnost je ovo što su učinili – da obustave postupak.

Posle obustave ponovo postoji nekoliko varijanti. Iz objavljenih dokumenata (izmena plana javnih nabavki) se vidi da je Ministarstvo rešilo da sprovede tzv. „konkurenti postupak sa pregovaranjem“. To se radi kada naručilac ne menja ništa bitno u dokumentaciji i poziva učesnike koji su prethodno podneli neprihvatljive ponude da ih koriguju, drugim rečima, pokušava da obori cenu. To neće biti nimalo lako u situaciji kada se pregovori vode sa samo jednim ponuđačem. Ipak, ni Ministarstvo ne mora da pristane da plati onoliko koliko konzorcijum traži – ukoliko smatraju da je cena previsoka, i ovaj postupak može da se obustavi i potom raspiše novi tender. Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost naručiocu da pregovore vodi samo sa firmama koje su već podnosile ponudu na tenderu, ali ne isključuje izričito ni mogućnost da ipak objavi javni poziv i tako omogući još nekom da se javi.  

Druga varijanta, umesto pregovora je raspisivanje novog tendera.

Šta je ispravna odluka za Ministarstvo u ovom slučaju zavisi od faktičke situacije i procene razloga za neuspeh tendera. Ukoliko smatraju da su ispravno postavili uslove tendera, da je njihova procena vrednosti bila realna ili da su stvarni troškovi negde između onog što su procenili i šta je izvođač radova tražio, a imaju na raspolaganju i dodatni novac, otvaranje pregovora je ispravno, jer će se brže ugovoriti radovi. Ukoliko pak naknadno spoznaju da bi nešto od bitnih uslova trebalo menjati, da su stvarni troškovi daleko veći od prvobitno procenjenih ili, ako naprosto, nemaju dodatnih na raspolaganju potrebna sredstva, onda je bolje raspisati novi tender.

U svakom slučaju, ono što dodatno komplikuje sprovođenje nabavki koje se finansiraju iz kredita međunarodnih banaka, jeste to što davalac kredita obično zadržava pravo da odobri svaku od ovih odluka, pa odlučivanje traje duže nego kada se nabavke sprovode od čisto budžetskog novca. S druge strane, učešće međunarodnih banaka može biti i od koristi, kao dodatan vid kontrole procesa.

Napomene:

- Ministarstvo je 27.3.2024. objavilo informaciju o tome da je započelo konkurentni postupak sa pregovaranjem https://jnportal.ujn.gov.rs/tender-eo/218956

- Delovi ovog komentara objavljeni su kao izjava programskog direktora TS Nemanje Nenadića u tekstu nedeljnika „Radar“ od 27.3.2024.