Promena sedam preduzeća iz javnih u AD ili DOO otvara vrata zloupotrebi javnih resursa?

Javna preduzeća, po pravilu, prelaze u akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) kako bi poslovala efikasnije, smanjila gubitke, povećala odgovornost i obezbedila profesionalno, a ne partijsko upravljanje. Međutim, takav način poslovanja preduzeća bio bi verovatno moguć da se radi o nekoj drugoj zemlji, a ne Srbiji, piše Danas.

Iako ovaj korak potencijalno otvara put ka privatizaciji, to ne znači da će do nje automatski doći. Ipak, istina je da prelazak u AD ili DOO eventualnu privatizaciju čini tehnički jednostavnijom.

Javna preduzeća, po pravilu, prelaze u akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) kako bi poslovala efikasnije, smanjila gubitke, povećala odgovornost i obezbedila profesionalno, a ne partijsko upravljanje.

Međutim, takav način poslovanja preduzeća bio bi verovatno moguć da se radi o nekoj drugoj zemlji, a ne Srbiji.

Iako ovaj korak potencijalno otvara put ka privatizaciji, to ne znači da će do nje automatski doći. Ipak, istina je da prelazak u AD ili DOO eventualnu privatizaciju čini tehnički jednostavnijom.

Sagovornici Danasa smatraju da se u slučaju aktuelne promene pravne forme sedam državnih preduzeća (Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška Gora i Nacionalni park Đerdap), suštinski ništa neće promeniti.

Oni ističu da će se i nakon formalne transformacije, u AD ili DOO, na čelu tih preduzeća i dalje nalaziti direktori čije imenovanje neće zavisiti od stručnosti, već od partijske pripadnosti.

Uvereni su da ni njihovi finansijski rezultati nakon promene pravne forme neće biti bolji, navodeći primer Telekoma koji je ranije postao akcionarsko društvo, ali je danas, uprkos tome, nagomilao dugove koje će na kraju pokriti građani.

Međutim, upozoravaju da nakon pravne forme za ova preduzeća postoji nešto opasnije od privatizacije, a to je da postanu deo netransparentnih javno-privatnih partnerstava.

U tim aranžmanima, kako navode, deo imovine ili poslova mogao bi biti prenet na novoosnovana „zajednička preduzeća“, čime bi se faktički izbegla privatizacija, ali i javni uvid u to šta se događa sa javnim resursima.

Šta će značiti promena iz JP u DOO ili AD?

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanјa Nenadića podseća da je promena pravne forme javnih preduzeća predviđena Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije koji je usvojen pre oko dve godine, a čija primena je odložen za godinu dana.

On ističe da takva promena „može da znači mnogo, ali i da ne znači ništa“, u zavisnosti od toga kako će se sprovoditi u praksi.

Nenadić ukazuje da je Transparentnost Srbije, kada je taj zakon donošen, podsetila na to da Vlada Srbije već više od decenije nije primenila Zakon o javnim preduzećima, odnosno njegove odredbe koje se tiču profesionalizacije upravljanja tim preduzećima, te da većina javnih preduzeća nikada nije imala direktore izabrane na javnom konkursu, kao i da je u većem broju njih upravljanje van zakona.

„Vlada Srbije umesto da primeni te postojeće propise, ona je opet pribegla tome da zakon menja i obeća praktično iste ciljeve, ali u novom obliku“, rekao je Nenadić za Danas.

Objašnjava da novi zakon uvodi izmenu u načinu imenovanja rukovodstva.

„Dok je ranije Vlada direktno imenovala i direktore i nadzorni odbor, sada ministarstvo privrede ili energetike imenuje predstavnika države u skupštini akcionara, koji potom bira nadzorni odbor, a ovaj direktora“, navodi naš sagovornik.

Ipak, Nenadić ocenjuje da ta promena za sada ostaje formalna i da sam zakon nije garancija da će se praksa zaista promeniti.

Zakon dalje predviđa, ukazuje Nenadić, da ministarstvo privrede i energetike ima pravo nadzora nad radom tih preduzeća, ali ostaje nejasno, kako kaže, koliko će od tih informacija biti dostupno javnosti i da li će sistem praćenja zaista funkcionisati.

Promenom forme direktori neće morati da dostavljaju izveštaje o prihodu

Kao poseban rizik s aspekta borbe protiv korupcije, Nenadić navodi činjenicu da će direktori ovih transformisanih preduzeća nakon promene pravne forme izgubiti status javnih funkcionera.

Zbog autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije iz 2021. godine, oni više neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, ukazuje Nenadić.

To je, prema njegovim rečima, jedna od najvidljivijih i najštetnijih posledica novog zakonskog okvira.

Koja je veća opasnost od privatizacije?

Govoreći o pitanju privatizacije, Nenadić potvrđuje da promena pravne forme sama po sebi ne znači prodaju državnih firmi, ali ističe da je „delimičan ulazak privatnog kapitala sada tehnički lakše izvodljiv“.

Ipak, upozorava da mnogo veći rizik vidi u netransparentnim oblicima javno-privatnih partnerstava. Posebno problematičnim smatra slučajeve kada se zakon o javno-privatnim partnerstvima zaobiđe, a koristi se neki drugi pravni osnov – poput međudržavnih sporazuma ili posebnih zakona krojenih za unapred poznate partnere.

„U takvim aranžmanima deo imovine ili poslova može biti izuzet iz javnog preduzeća i prenet u zajedničko, novoformirano preduzeće, mimo ikakvog nadmetanja. To su veće i izglednije opasnosti nego što bi bila privatizacija u otvorenom postupku nadmetanja“, upozorava.

Nenadić ukazuje i da je Vlada Srbije htela, ona bi do sada privatizovala ova preduzeća, navodeći da je ključno to što do sada nije postojala politička volja da se uspostavi profesionalno upravljanje.

Dodaje da vlast očigledno ima i te kako interesa da koristi javna preduzeća kao resurse za političke potrebe, bilo da je reč o partijskom zapošljavnju ili nečem drugom.

Ni EPS ni Telekom nisu bolje prošli u AD formi

Glavni broker Momentum securities Nenad Gujaničić ističe da smo pre ove bili svedoci velikog broja organizacionih transformacija preduzeća pod državnom kontrolom i da su one uglavnom bile kozmetičke prirode, odnosno nije bilo mnogo bitno da li je kompanija u ovoj ili onoj organizacionoj formi.

„Ova aktuelna transformacija se radi pod okriljem teze da se pospeši upravljanje ovih preduzeća, ali je svima jasno da efikasnog upravljanja teško može biti bez adekvatne kontrole“, ukazuje Gujaničić za Danas.

Idealno je, kako kaže, da kontrola bude od strane tržišta odnosno investitora koji ulažu u ta preduzeća, ali je, navodi, jasno da taj tržišni model nikada nije odgovarao nijednoj izvršnoj vlasti u Srbiji, a posebno ovoj aktuelnoj.

„Imamo primer kompanije Telekom Srbija koja je davnih dana postala akcionarsko društvo, svi građani su postali akcionari pre 13 godina, a da se ništa pozitivno nije desilo na polju korporativnog upravljanja. Štaviše, ta kompanija je nagomilala neodrživi finansijski dug koji će na kraju rešavati poreski obveznici, usled činjenice da nikada nije uspostavljen princip kontrole i odgovornosti koji nominalno akcionarska društva u sebi nose“, ističe Gujaničić.

Dodaje da je to faktički nemoguće napraviti ukoliko se ovakve kompanije ne kotiraju na berzi i da nije previše bitno ako nominalno ponesu predznak AD.

EPS je, podseća, takođe postao akcionarsko društvo, počeo je da objavljuje i kvartalne finansijske izveštaje, za razliku, ukazuje naš sagovornik, od Telekoma „gde se jedva iskamče i godišnji rezultati“.

„Ali mi teško možemo utvrditi na koji način se obavlja kontrola i EPS-a. Tu su i dalje nekakvi partijski odbori od kojih je direktor verovatno jača figura jer je postavljen od strane partije. Videli smo i da je smenjen čelnik kompanije koji je imao najbolje poslovne rezultate, ali i bez tog primera znamo da tu nikakvih tržišnih kriterijuma neće biti“, kaže Gujaničić.

Ističe da u ovakvom institucionalnom okruženju, gde nijedna institucija nema suverenitet teško možemo očekivati da će jedan segment privrede da se izdigne i posluje u skladu sa principima na kojima su zasnovane moderne tržišne privrede.

„Ako se i desi neki pojedinačni slučaj, to će pre biti izuzetak nego pravilo“, naglašava Gujaničić.

Da li je ova promena deo dogovora sa EU ili MMF?

Važno je istaći i da Srbija nije bila uslovljena ni od strane EU ni od MMF-a na promenu pravne forme javnih preduzeća.

„Ne, to nije vezano za pregovore sa EU. EU nema posebna pravila koja se odnose na javna preduzeća, ali jeste bilo vezano za aranžamane kojima se bave međunarodne finansijske institucije. Međutim, svakako se ne može govoriti o tome da je Vlada Srbije bila prinuđena da to uradi. Naprotiv, nijedna međunarodna finansijska institucija se ne bi bavila time koji je oblik preduzeća, jer ono na šta su oni fokusirani jeste da je upravljanje profesionalno i da preduzeća svojim poslovanjem nisu rizik za budžet i stabilnost zemlje“, zaključuje Nenadić.