„Moravski koridor" – kratko podsećanje

U vestima o otvaranju deonice „Moravskog koridora" navodi se da je izgradnja auto-puta je počela 2019. godine i da su predviđeni troškovi izgradnje iznosili su oko 800 miliona evra, ali i da se država „za potrebe izgradnje ovog auto-puta zadužila 1,89 milijardi evra, što je opravdala povećanjem cene materijala, rada, energenata i eksproprijacije zemljišta u proteklih pet godina".

Izgradnja ovog koridora nije ugovorena na osnovu Zakona o javnim nabavkama, već na osnovu „posebnog zakona", usvojenog upravo zbog ovog projekta.

Tim posebnim zakonom je propisano da će Vlada Srbije odabrati partnera na osnovu pravila koja bude definisala uredbom. U okviru uredbe je bilo propisano da će čak 70 posto mogućih poena firma ili konzorcijum dobiti na osnovu iskustva u  projektovanju i izgradnji autoputeva, mostova, regulacije reka, u poslednjih 15 godina, ali isključivo ako su ti raniji projekti bili realizovani na teritoriji „jugoistočne Evrope"! S druge strane, ponuđena cena je nosila samo 20% poena, a iskustvo angažovanih stručnjaka 10%. Konkurencije uopšte nije bilo, čemu je verovatno doprinela dodatno i okolnost da je sa odabranom firmom i pre donošenja „posebnog zakona", Vlada već imala zaključen memorandum o saradnji.

Ugovor o angažovanju izvođača nije objavljen, kao ni njegovi aneksi. Usled toga nije moguće utvrditi da li je postojao osnov za povećanje cene u odnosu na prvobitno ugovorenu. Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev Transparentnosti za dostavljanje ovog ugovora.

Da je bio primenjen Zakon o javnim nabavkama, povećanje cene zbog nepredviđenih okolnosti ili dodatnih radova bi bilo moguće, ali ne u ovom obimu, već najviše do 50% vrednosti prvobitnog ugovora.  Zakon o javnim nabavkama takođe pruža mogućnost da se kao osnov za povećanje cena predvidi porast cene materijala ili rada, ali se to obično ne čini, zbog predvidljivosti planiranja budžeta.

.