Sastanak sa delegacijom Evropskog parlamenta

Misija za proveru činjenica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) posetila je Srbiju 23. januara, kao što je bilo predviđeno Rezolucijom EP o Srbiji, usvojenom 22. oktobra 2025. godine. Misiju su činili predstavnici šest poslaničkih grupa EP. Jedan od sastanaka evropskih parlamentaraca održan je  sa predstavnicima domaćih nevladinih organizacija, a jedna od sedam NVO bila je Transparentnost Srbija.

TS je, inače, odmah po usvajanju rezolucije EP izdala saopštenje. 

Tada smo ukazali na značaj prepoznavanja da je „moguća korupcija“ u vezi sa ugovaranjem i izvođenjem radova prilikom rekonstrukcije železničke pruge, deo šireg problema – činjenice da Srbija ugovara najvrednije infrastrukturne radove bez primene Zakona o javnim nabavkama. U Rezoluciji se izričito pominje u tom kontekstu međudržavni sporazum Srbije i Kine, ali je problem znatno širi, jer Srbija na sličan način ugovara poslove i sa firmama iz drugih država. Rezolucija nije pomenula drugi modalitet isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, ali je ukazano na moguće rizike u vezi sa projektom EXPO 2027, za koji je donet jedan takav zakon, dok je za sve infrastrukturne projekte zatraženo unapređenje transparentnosti.

Kad je reč o krivičnim istragama, u Rezoluciji se sa žaljenjem konstatuje „opstrukcija pravde“ u vezi sa istragom protiv dva bivša ministra građevine zbog sumnje da su u ugovaranju posla oštetili budžet i osuđuje „kampanja blaćenja sudija i tužioca“ koji rade na tim slučajevima „preko provladinih kanala“.

U delu koji se odnosi na izbore poslanici EP jasno ističu neke vidove podrivanja izbornog procesa, uključujući i pritiske na birače, kupovinu glasova, „sistemske prednosti“ vladajuće partije i način na koji je u kampanjama bio uključen predsednik Republike.

Srbija je ponovo pozvana na „momentalnu i punu“ primenu preporuka ODIHR i Venecijanske komisije. Veliki deo predloga Rezolucije posvećen je studentskim i građanskim protestima i pokušaju njihovog suzbijanja od strane vlasti. Takođe se konstatuje jaz između izjava zvaničnika Srbije o posvećenosti pridruživanja EU sa nazadovanjem u četiri ključne oblasti – vladavina prava, medijske slobode, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije i ističe da je napredak moguć samo ako oko ovih osnovnih pitanja bude postignut „merljiv i održiv napredak“. Srbija je takođe pozvana na „saradnju sa GRECO“.

Imajući sve ovo u vidu, predstavnik TS na sastanku (programski direktor, Nemanja Nenadić), iskoristio je relativno kratko raspoloživo vreme da ukaže na sledeće:

1. Zahvalnost poslaničkim grupama iz EU parlamenta  koje su (sve osim jedne) posvetile značajnu pažnju pitanju borbe protiv korupcije u svojim nacrtima rezolucija i doprinele njenom konačnom tekstu.
2. Da Srbija nije izvukla pouke iz novosadske tragedije i da nema napretka u dve ključne oblasti koje se tiču izgradnje infrastrukturnih objekata – oni se i dalje ugovaraju bez nadmetanja i primene Zakona o javnim nabavkama, a za tako ugovorene poslove ugovori nisu objavljeni.
3. Da je nastavljena opstrukcija istrage moguće korupcije u vezi sa ugovaranjem radova na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu i cele pruge do mađarske granice, između ostalog, i kroz aktuelne predloge zakona koji bi mogli da rezultiraju slabljenjem kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal, nasuprot glavnom zadataku Srbije koji je definisan u Izveštaju o napretku Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije (povećanje broja istraga, optužnica i presuda u predmetima iz nadležnosti TOK), preporukama iz Petog kruga evaluacije GRECO, kao i zvaničnim planovima Vlade od značaja za borbu protiv korupcije.
4. Da je u vezi sa javnim okupljanjima koja su održana tokom poslednjih godinu dana poseban problem to što postoji sumnja da policija nije obavila sve poslove iz svoje nadležnosti, naročito kada je reč o okupljanjima radi podrške vlastima (npr. provera identiteta maskiranih osoba sa opasnim oruđima) ili da je postupala pristrasno (način saopštavanja podataka o broju učesnika pojedinih skupova, bez mogućnosti provere), te da o tome nije dostavljala informacije od javnog značaja koje nesumnjivo poseduje.
5. Da je odsustvo napretka, kada su u pitanju mehanizmi javne odgovornosti u Srbiji povezano i sa prioritetima koje je sama EU postavljala pred vlasti u Srbiji. Umesto da se zahtevi odnose na reforme koje zahtevaju duže vreme ili na otvaranje procesa i dijaloga, bilo bi korisnije da su u fokusu bile mere koje mogu odmah da pokažu efekte – na primer, objavljivanje svih ugovora o infrastrukturnim radovima, za šta ne postoji nikakva pravna prepreka, već samo odsustvo volje. Isto to važi i za ispunjenje pojedinih preporuka GRECO i ODIHR, gde nisu neophodne izmene zakona, a gde bi vlasti mogle da dokažu spremnost na poštovanje time što bi prekinule dosadašnje sporne prakse (npr. prestanak vođenja funkcionerske kampanje na lokalnim izborima).
6. Da mehanizmi javne odgovornosti ne funkcionišu, ne samo zbog postupanja donosilaca odluka iz političkog života (nrp. Predsednik, Vlada, Skupština), već i zbog toga što ni nezavisni organi ne vrše poslove iz svoje nadležnosti koji bi obezbedile vladavinu prava, pomenuvši u tom kontekstu primere koji se odnose na Ustavni sud i na Agenciju za sprečavanje korupcije.