Hapšenje nakon četiri godine
Mediji prenose da je uhapšen Rade Basta, nekadašnji direktor "Beogradskih elektrana" i to zbog neosnovane dodele donacija sportskim klubovima. U svemu tome ne bi bilo ništa čudno da nije reč o slučaju koji je dobro poznat i dokumentovan već najmanje četiri godine!
Naime, Državna revizorska institucija je u novembru 2022. Objavila izveštaj o reviziji poslovanja ovog gradskog preduzeća, u kojem se, kao jedna od stavki pominje da je su u 2020. i 2021. Dodeljivana sredstva raznim sportskim klubovima (ukupno nešto manje od 60 miliona dinara u te dve godine), a da preduzeće nije imalo nikakve interne procedure za dodelu tog novca.
Evo kako je izgledao "postupak":
"Prema objašnjenju odgovornih lica dobijenih u postupku revizije, zahtev za donaciju u kome je navedena svrha zbog čega se traži donacija se dostavljao Preduzeću elektronskim putem ili putem pošte, nakon čega se prosleđivao direktoru Preduzeća, koji je u svakom konkretnom slučaju, u skladu sa svojim ovlašćenjima odlučivao da li će biti dodeljena donacija, kao i koliki je odobreni iznos donacije. Ukoliko je donacija odobrena od strane direktora, sastavljala se Odluka o donaciji koju je potpisivao direktor i koja se dostavljala između ostalih i podnosiocu zahteva. Na osnovu odluke i podataka koji su se nalazili u samom zahtevu sačinjavao se i ugovor o donaciji."
Pored nepostojanja procedura logično se nameće pitanje zbog čega bi bilo koje javno preduzeće, pa I Beogradske elektrane, finansirale rad sportskih klubova. U Gradu postoji Sekretarijat za sport koji bi o tome trebalo da se stara, dok su javna preduzeća osnovana radi zadovoljenja nekih drugih potreba zakona, a ako imaju viška novca, treba da ga ulože u unapređenje svog rada ili da ga uplate u gradski budžet.
Zbog ovih i drugih nepravilnosti, direktor gradskog preduzeća je posle objavljivanja izveštaja DRI bio "kažnjen" ministarskom pozicijom.
Ovaj ilustrativni primer Transparentnost Srbija je godinama koristila na obukama o budžetu.
Jednako bi mogao da posluži kao ilustracija jedne od mera koje su neophodne za antikorupcijske reforme - javni tužioci moraju imati obavezu, a ne samo mogućnost, da čitaju izveštaje drugih državnih organa, poput DRI, kao I dokumentovane priloge novinara istraživača, I da na osnovu tih informacija po službenoj dužnosti ispituju moguće slučajeve korupcije.
