Neravnoteža interesa

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je pobudila interesovanje auto-škola. Oni kriikuju postavljanje dodatnih uslova za rad auto-škola, što je potpuno očekivano, zato što bi im donelo dodatne troškove. Vlasnicima auto-škola su sporni "uvođenje videonadzora u učionice i na teorijskom ispitu, uvođenje audiovideo nadzora u automobile, instaliranje tahografa u vozila, insistiranje na zabrani da predavač, instruktor ne može da bude i ispitivač kandidata, kao i odredba o poligonima". Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da argumentovano odgovori na ove primedbe, da obrazloži zašto smatra da je u javnom interesu da se predložena rešenja unesu u zakon i zašto se cilj koji su želeli da postignu ne može ostvariti na drugi način (ako je tako). Na prvi pogled se čini da bi neke od predloženih novina mogle imati pozitivnog uticaja na suzbijanje korupcije kod polaganja vozačkih ispita (mada se to ne pominje izričito kao problem i cilj).

 

Šta je problem? Kod ovog, kao i kod mnogih drugih zakona, postoji velika neravnoteža interesa, koja se može odraziti negativno na pisanje zakona. Jedna grupa ljudi i firmi ima očigledan i snažan interes, koji je, kako se može pročitati, spremna da brani i "radikalnim merama". S druge strane, interesi koji bi se, kao što se može pretpostaviti, ostvarili uvođenjem novih mera (npr. bolja obučenost i veća bezbednost saobraćaja) pripadaju velikom broju građana koji nisu neposredno zainteresovani da uzmu učešća u ovom zakonodavnom postupku. Zbog toga Ministarstvo (a kasnije i narodni poslanici) imaju posebnu odgovornost da pravilno odmere ne samo uticaj normativnih rešenja na sve, a ne samo na one koji su dali svoje komentare u javnoj raspravi.

 

Drugi problem jeste to što se na problem neadekvatne obuke utiče samo od sadašnjeg trenutka, a ne i unazad. O sličnom problemu se govori i u raspravi povodom tzv. "Tamarinog zakona", u vezi sa uslovima protivpožarne zaštite. Ako je jasno uočeno da kvalitet vozačke obuke (ili protivpožarne zaštite, ili čega god drugog) nije dobar i da uslovi i kontrole treba da budu stroži, onda je jedino logično da zakonodavac donose rešenje koje će omogućiti reviziju onoga što je ranije učinjeno - npr. vanredno ispitivanje kvaliteta obuke vozača koji su se u praksi pokazali kao problematični, kontrolu protivpožarne zaštite u objektima koji već rade, a ne samo u novoizgrađenima, i slično.