Zajam ili koncesija za put?

Srbija je otvorila nadmetanje za koncesionara na tzv. "koridoru XI". Za sada stižu vesti da dogovora nema, i da kineske kompanije koje su izrazile interesovanje žele da dobiju garanciju od države da će put imati određeni promet (ili naknadu štete ukoliko promet bude manji). I bez toga ovo nije "čista" koncesija, jer ponuda države obuhvata i neke deonice koje su već izgrađene, pa bi budući partner trebalo samo da ih održava. Ministarka Mihajlović jača pregovaračke položaje time što kaže da Srbija ne mora da ide u koncesiju, da postoji i mogućnost izgradnje puta iz kredita.

 

To i jeste dobro razmišljanje - koncesije i javno-privatna partnerstva nikada nisu jedina opcija, već samo jedna od mogućnosti čije prednosti i mane treba odmeriti u odnosu na druge vidove javnih ugovora. Domaći pregovarači moraju da imaju spremne analize koje pokazuju koliko nas košta kredit i održavanje manje očekivana putarina. Samo ukoliko koncesija donosi nešto bolje od toga, ona može da bude prihvatljiva. Pri tome, argument da "u slučaju JPP nema zaduživanja", koji se često može čuti, nema apsolutnu vrednost, već predstavlja samo jedan od činilaca koji treba uzeti u obzir pri finansijskoj analizi.

 

Ako ovakve analize nisu dostupne javnosti dok traju aktuelni pregovori, to bi trebalo da postanu naknadno.