Još jedan tajni ugovor?

Mediji su objavili nepotvrđenu vest da se u Vladi razmišlja i sa MMF-om razgovara o zaključivanju menadžerskog ugovora za državno preduzeće "Lutrija Srbije", nakon "pozitivnih iskustava sa upravljanjem smederevskom Železarom" po sličnom principu. Razlike između ova dva preduzeća su ogromne a dovoljno je istaći jednu - s jedne strane, reč je o preduzeću koje je godinama gomilalo dugove, a s druge, o preduzeću, koje, upravo zbog gotovo sigurnih prihoda, mnoge zemlje osnivaju kao monopolsko. Efekti boljeg upravljanja su ipak slični - manji gubici ili veći prihodi.

 

Šta je u ovoj priči problem? To što se jedan slučaj raspolaganja javnom imovinom, za koji je građanima ostavljeno da veruju na reč da donosi dobre rezultate (Železara), a bez mogućnosti da provere tačnost tih tvrdnji, sada razmatra kao dobar model za buduće poslovne aranžmane. Sasvim je moguće da je ovo bolji sistem upravljanja preduzečima od onog u kojem Vlada postavlja članove rukovodstva. Međutim, problem je u tome što se uporedo promoviše navodna nužnost da takvi aranžmani budu poverljivi. Tajnost ugovornih aranžmana možda i može da donese neku kratkoročnu korist u pojedinačnom slučaju. Jednom, kada tajnost podataka o raspolaganju javnom imovinom postane princip, "radi veće efikasnosti", ubrzo se izgubi i efikasnost, a najposle nestane i sama imovina.