"Manjak" i "višak" zaposlenih - pokazatelj besmisla

Ministarstvo prosvete je objavilo podatke o "slobodnim radnim mestima" u osnovnim i srednjim školama, koji pokazuju da je "slobodno" oko 13.000 mesta. Ta vest je izazvala čuđenje, s obzirom na rezove u celom javnom sektoru, više puta ponovljene priče o višku zaposlenih u prosveti. Takođe, moglo se čuti da mnoga od tih radnih mesta uopšte nisu slobodna, već da su popunjena na arbitreran način, na određeno vreme, umesto zapošljavanjem na konkursu.

 

Naravno, dobra je stvar da je ova baza podataka objavljena, ne samo zato što to može da olakša otkrivanje manipulacija, već i zato što otkriva besmisao aktuelnog ustrojstva. Naime, ako je istina da škole imaju "manjak" zaposlenih, onda to znači da đaci ne dobijaju znanje koje bi trebalo (a dobijaju diplome). Ako đacima i postojeći zaposleni mogu da pruže potrebna znanja odgovarajućeg kvaliteta, onda sistematizacije i normativi na osnovu kojih se prave nisu dobro napravljeni, već "naduvani". 

 

Objavljivanje spiskova ne daje odgovor na sva pitanja, već otvara nova, kao što su: 1) da li je budžet za škole odobravan i trošen prema sada objavljenoj tabeli ili prema planiranom broju zaposlenih?; 2) da li postoji obaveza raspisivanja konkursa za upražnjena radna mesta u određenom roku i da li je ona uvek poštovana?; 3. kada će biti objavljeni podaci iz registra zaposlenih i za druge korisnike budžeta?