Izmeniti način izbora rukovodilaca nezavisnih organa
Zakonska pravila ostavljaju prevelik prostor političkim partijama za uticaj na izbor čelnika nezavisnih organa, ukazuje Transparentnost Srbija. Iako o izboru odlučuje većina narodnih poslanika – što je neizbežno – stranke imaju jedinu ili presudnu reč i u fazi kandidovanja.
Na današnjoj sednici Narodne skupštine biraće se izborni članovi Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST). Takođe je predviđen izbor Zaštitnika građana, članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i predsednika, potpredsednika i članova Saveta Državne revizorske institucije (DRI).
Kada je reč o izboru Zaštitnika građana zakonska pravila su nelogična. Kod izbora rukovodstva DRI zakonska procedura je nepotpuna, a praksa pogrešna. U slučaju Zaštitnika građana, Zakon propisuje obavezu raspisivanja javnog poziva, ali potom predviđa odabir kandidata isključivo među onima koje predloži neka poslanička grupa. Kada je reč o rukovodstvu DRI, zakon predviđa samo to da skupštinski Odbor za finansije predlaže kandidate, ali ne i raspisivanje javnog poziva na koji bi se javili zainteresovani. Umesto toga, još od izbora prvog sastava Saveta DRI (2007) ustaljena je praksa da kandidate predlažu poslaničke grupe. To je nelogično, jer po zakonskim rešenjima funkcija Zaštitnika građana je nepolitička, dok je DRI, između ostalog, nadležna da vrši reviziju i kod političkih stranaka.
Za izbor članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Zakon predviđa organizovanje javnog konkursa, ali ne i kriterijume za odabir među onima koji su se javili. Tako se u praksi dogodilo da je Odbor za finansije, nakon razgovora sa kandidatima predložio četvoro koji su dobili najveći broj glasova. Iako predloženi kandidati nesumnjivo ispunjavaju uslove, ovakva procedura ostavlja javnost bez uverljivog odgovora na pitanje zbog čega su poslanici smatrali da su oni bolji od ostalih.
Sličan problem uočen je i kod postupka za izbor „istaknutih pravnika“, odnosno izbornih članova prvog saziva VSS i VST, predviđa odlučivanje u nekoliko koraka. Samo neki od članova Odbora su javno izneli razloge zbog kojih su dali ili uskratili podršku određenim kandidatima.
Uprkos izričitoj zakonskoj odredbi prema kojoj se razgovori sa kandidatima i javno slušanje vrše „uz učešće stručne i opšte javnosti“, priliku da postave pitanja kandidatima su imali samo narodni poslanici i predstavnici organizacija koje je Odbor za pravosuđe odlučio da pozove. Usled toga je ostalo nedovoljno razjašnjeno kakav je stav kandidata u vezi sa nekim od pitanja o kojima će odlučivati budući pravosudni saveti, a koja nisu dovoljno uređena zakonima (obim javnosti rada, postupanje po prijavama protiv članova Saveta).
