Potrebne dopune i u novom predlogu zakona o upravljanju državnim preduzećima
Novi predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su vlasništvu Republike Srbije, bolji je od prethodno povučenog, ali je i njega neophodno dopuniti, pre svega u delu koji se odnosi na sprečavanje zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje, prelaznih odredaba i sankcija. Transparentnost Srbija će predložiti amandmane koji bi to popravili.
Vlada je ovaj predlog zakona uputila Skupštini, iako prethodno nije objavljen izveštaj iz koga bi se mogli videti razlozi za prihvatanje i odbijanje predloga sa javnih konsultacija. U obrazloženju predloga zakona se izričito navodi da će taj izveštaj biti objavljen u roku od 15 dana nakon održanih konsultacija, što bi bio 1. avgust 2023, ali izveštaja do danas nema ni na sajtu Ministarstva privrede, ni na portalu eKonsultacije. Takođe, mišljenje o koruptivnim rizicima u ovom aktu nije traženo od Agencije za sprečavanje korupcije, niti ga je ona samostalno izradila.
Najbitnije poboljšanje jeste činjenica da će direktori, vršioci dužnosti direktora, članovi nadzornih odbora i skupština akcionara preduzeća u državnom vlasništvu ipak imati status javnih funkcionera. To će biti postignuto izmenama Zakona o sprečavanju korupcije. Nacrt izmena tog zakona, objavljen pre dva dana, će praktično staviti van snage veoma štetno i pravno neutemeljeno autentično tumačenje pojma „javni funkcioner“, koje je Skupština izglasala 2021.
Norme o vršiocima dužnosti direktora su precizirane, ali ne u dovoljnoj meri. Za razliku od prethodnog predloga zakona, novi uspostavlja obavezu da se imenuje vršilac dužnosti do izbora direktora na konkursu. Međutim, i dalje nedostaju pojedina pravila iz aktuelnog Zakona o javnim preduzećima, da vršilac dužnosti mora ispunjavati uslove koji se traže za direktora, kao i da ukupno trajanje v.d. stanja (a ne samo za svakog vršioca dužnosti pojedinačno) ne može trajati duže od godinu dana.
Kada je reč o zloupotrebama u političke svrhe, u predlog zakona je uvrštena odredba postojećeg Zakona o javnim preduzećima koja zabranjuje korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta državnih preduzeća u svrhu izborne kampanje. Međutim, kako se bezbroj puta pokazalo, ovako formulisana zabrana nije bila dovoljna da se takve zloupotrebe spreče i kazne. Zbog toga smo predložili uvođenje niza novih mera – između ostalog, objavljivanje podataka o pojedinim troškovima državnih preduzeća i ograničenje za zapošljavanje tokom i neposredno nakon izborne kampanje, zabranu uticaja i pritisaka na poslovne partnere državnih preduzeća i proširenje pojma „resursi preduzeća“, kako bi se obuhvatili svi slučajevi zloupotrebe koji su prepoznati u praksi. Takođe, za kršenje ovih pravila nisu propisane prekršajne norme a nije izvesno da postoji drugi efikasni mehanizam za sankcionisanje povrede ove zabrane.
Predlog zakona izostavlja ograničenje za oglašavanje onih državnih preduzeća koja ne posluju u tržišnim uslovima, a koje postoji u Zakonu o javnim preduzećima, čime se otvara prostor za pravljenje troškova koji su suvišni, kupovinu medijskog uticaja i ostvarivanju drugih skrivenih ciljeva koji nisu u vezi sa ulogom preduzeća u državnom vlasništvu.
Prelazne odredbe ne razrađuju uopšte pojedina bitna pitanja ili ostavljaju preduge rokove. Tako se može očekivati da će aktuelni direktori i vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća kojima je istekao mandat, nastaviti da nezakonito vrše te funkcije sve dok ne počne primena novih pravila, do čega će proći najmanje godinu dana. Nisu predviđeni posebni rokovi za usklađivanje akata preduzeća koja su već transformisana u akcionarska društva, poput EPS-a i Telekoma. Naročito je zabrinjavajuće što je rok za utvrđivanje imovine koju poseduju preduzeća čak tri godine od početka primene zakona, što znači da će ovi podaci postati poznati tek u drugoj polovini 2027. godine. To ukazuje da preduzeća trenutno nemaju ni približno tačno evidencije o imovini kojom raspolažu.
