Snižena ocena za Srbiju u globalnom izveštaju o građanskim slobodama
Globalna alijansa Civicus je u najnovijem izveštaju saopštila da je snizila ocenu građanskog prostora u Srbiji na nivo „pod represijom“. Ovo predstavlja prekretnicu nakon višegodišnje eskalacije napada na osnovne slobode. Kategorija „pod represijom“ — stepen iznad najniže u globalnom okviru — odnosi se na države u kojima je prostor za delovanje građana ozbiljno ograničen, a neslaganje sa vlašću nosi teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon ili čak zatvorske kazne. Srbija se tako u 2025. godini pridružuje grupi od 50 zemalja sa statusom „pod represijom“, među kojima su Gruzija, Zimbabve, Pakistan i El Salvador.
„Snižavanje ocene za Srbiju predstavlja prekretnicu“, izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka istraživanja CIVICUS Monitora, a prenose Građanske inicijative. „Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest. Država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost.“
Studentski protesti, koji su izbili nakon smrtonosnog urušavanja železničke stanice u Novom Sadu koje se pripisuje korupciji, traju od novembra 2024. godine. Istovremeno, osnovne slobode su pod snažnim udarom zbog sve represivnijih poteza vlasti. Demonstranti i oni koji im pružaju podršku suočavaju se s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost.
Organizacije za ljudska prava navode da je od početka protesta privedeno više od 1.000 ljudi. Većina je ubrzo puštena, ali neki i dalje borave u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Dvanaest aktivista civilnog društva i opozicije se suočava sa krivičnim gonjenjem po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, dok se šest njih već nalazi u egzilu.
U julu je predsednik Aleksandar Vučić pomilovao osobe optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu muškaraca povezanih sa njegovom strankom koji su brutalno pretukli jednu studentkinju, kao i ženu optuženu za pokušaj ubistva nakon što je automobilom uletela u masu demonstranata. Vlasti su odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila studentkinja Nikolina Sinđelić. Takođe nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava.
Vlasti su dodatno zaoštrile tenzije organizovanjem kontraskupova i kampova oko ključnih institucija u Beogradu. Istraživački novinari su među učesnicima identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom. Uz podršku lokalnih vlasti i policijsku zaštitu, ti kampovi su postali mesta čestih sukoba sa antirežimskim demonstrantima.
„Vladajuća stranka sada prožima svaki segment javnog života, čineći pritisak neizbežnim“, kaže Uroš Jovanović, iz Građanskih inicijativa. „Srbija je postala zemlja u kojoj i jedna jedina kritička reč povlači odmazdu. Ta odmazda može imati oblik gubitka posla u javnom ili javno finansiranom sektoru, ciljanih inspekcijskih nadzora od strane državnih organa, kampanja blaćenja u medijima bliskim vladajućoj stranci, proizvoljnih privođenja ili raznih oblika administrativnog uznemiravanja.“
Sloboda okupljanja uskoro bi mogla biti još ugroženija. Predložene izmene Krivičnog zakonika iz septembra 2025. godine predviđaju da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta.
I sloboda izražavanja je pod konstantnim napadima. Oni koji javno i glasno podržavaju proteste se suočavaju s kampanjama blaćenja, pritiscima i otkazima. Više od sto zaposlenih u prosveti je ostalo bez posla zbog podrške studentskim blokadama. Nezavisni mediji su takođe na udaru: pojavili su se navodi da je predsednik Vučić lično uticao na preuzimanje kritičkih televizija N1 i Nova, a politički motivisana i pravno upitna imenovanja u savet regulatornog tela za elektronske medije osigurala su da ova institucija ostane pod punom kontrolom vladajuće stranke.
„Ovo snižavanje ocene nije iznenađenje. Godinama upozoravamo da položaj civilnog društva mora biti u centru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Situacija u Srbiji to jasno potvrđuje“, izjavila je Simona Mladenovska iz Balkanske mreže za razvoj civilnog društva. „Kad pravda kasni, to znači da je nema — za roditelje koji tuguju, za novinare, za aktiviste i sve one koje ućutkuje represija. Sada je na Evropskoj uniji da deluje, zaštiti građanski prostor i obezbedi odgovornost.“
CIVICUS poziva vlasti u Srbiji da hitno obustave nasilje i politički motivisana krivična gonjenja, povuku izmene koje bi kriminalizovale mirna okupljanja i pokrenu nezavisne istrage o zloupotrebama policijskih ovlašćenja i nezakonitom nadzoru.
CIVICUS Monitor je istraživački alat koji prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija, generišući kvantitativne i kvalitativne procene građanskog prostora. Podaci se prikupljaju u saradnji sa više od 20 istraživačkih partnera iz civilnog sektora i nezavisnim procenama ljudskih prava. Građanski prostor može biti ocenjen u pet mogućih kategorija: otvoren, sužen, opstruiran, pod represijom i zatvoren.
