Ugovor za radove na Ušću nije objavljen
Tek nakon ograđivanja parka na novobeogradskom Ušću u noći državnog praznika i protesta građana, Ministarstvo finansija je, u odgovoru Insajderu, objavilo koga je angažovalo da izvodi radove na tom prostoru. Reč je o kompaniji „Ronesans Holdin”, a ona je „angažovana na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Turske zaključenog 2009. godine“.
Tako su čitaoci navedeni na pomisao da je ovaj posao dogovoren još pre 17 godina, što svakako nije slučaj. Međudržavni sporazum Srbije sa Turskom iz 2009. zaista je predvideo „saradnju“, koja se u stvari ogledala u tome da će Turska obezbediti zajam za neke projekte u Srbiji, a da će potom taj projekat realizovati firma iz Turske, bez sprovođenja javne nabavke. U samom Sporazumu su navedeni putevi od Novog Pazara do Sjenice i Tutina, ali je ostavljena mogućnost da se primeni i na druge poslove. Izgovor za odsustvo konkurencije kod odabira izvođača, u vidu povoljnog kredita, ne postoji od 2020. Tada je ratifikovana dopuna Sporazuma, prema kojoj se javna nabavka može „preskočiti“, a firmi iz Turske posao dodeliti bez nadmetanja, i kada se projekat ne finansira turskim zajmom.
Najvažnija odredba Sporazuma koju Ministarstvo finansija ne pominje jeste to da se svaki konkretan posao posebno ugovara. To znači da primena međudržavnog sporazuma prilikom angažovanja firme „Ronesans Holdin” nije bila automatska, niti obavezna. Vlada Srbije i Ministarstvo finansija su imali mogućnost da za izvođenje radova sprovedu javnu nabavku, ali su se opredelili da to ne učine. Pored odsustva konkurencije, jedna od posledica jeste to da konkretni zadaci i rokovi i cena nisu poznati, te da ugovor nije objavljen.
Ovaj podatak je značajan i za sprovođenje Reformske agende koju je Vlada Srbije usaglasila sa Evropskom komisijom. Da bi Srbija dobila 20.381.435,06 evra pomoći iz Plana rasta za Zapadni Balkan, trebalo bi da „objavi sve ugovore koji su zaključeni na osnovu međudržavnih sporazuma na veb-sajtovima nadležnih ministarstava“. Ova jasna obaveza je u pojedinim delovima Reformske agende relativizovana zahtevom da se objave pojedine informacije iz ugovora, pa su se srpska ministarstva opredelila da svoju obavezu tumače na najuži mogući način. Usled toga, ni jedan ugovor za infrastrukturne radove nije objavljen, izuzev onog koji se odnosi na rekonstrukciju železničke pruge od Novog Sada do mađarske granice.
Ministarstvo finansija je objavilo neke informacije samo za četiri projekata koje realizuje kineska kompanija Power China (svi su vezani za EXPO), ali ne i za radove koji se izvode u vezi sa akvarijumom u novobeogradskom parku Ušće. To dodatno podstiče sumnju da se međudržavni sporazumi koriste kao izgovor u mnogo većem broju slučajeva nego što je poznato, a da državni organi Srbije te informacije kriju ne samo od građana, već i od Evropske komisije.
Tako je obelodanjen i treći način koji Vlada koristi da nabavke radova koji su vezani za EXPO 2027 ne bi vršila na osnovu Zakona o javnim nabavkama. Podsećamo da se najvredniji radovi povereni bez nadmetanja na osnovu sporazuma sa Kinom (oko 550 miliona evra za „nacionalni stadion“ i značajan deo od 1,2 milijardi evra ostalih EXPO radova) . Zatim je donet poseban „EXPO zakon“, kroz koji su ugovorene usluge i radovi vredni blizu 400 miliona evra, a čiju ustavnost Ustavni sud već duže od dve godine ne nalazi vremena da oceni. Tek nakon protesta Novobeograđana saznaje se da postoji i treći mehanizam za izbegavanje javnih nabavki koje se vezuju za ovu izložbu – ugovaranje poslova sa kompanijama iz Turske, a na osnovu međudržavnog sporazuma.
Transparentnost Srbija zato poziva Ministarstvo finansija i sve druge državne organe i preduzeća koja su uključena u realizaciju projekata za EXPO 2027 da bez odlaganja objave potpune informacije o svim do sada ugovorenim poslovima, obrazloženje razloga koji po njihovom viđenju opravdavaju direktno ugovaranje, kao i same ugovore i dokumente koji su vezani za njihovu realizaciju i nadzor.
