Saopštenje za javnost: Srbija u srednjoj grupi zemalja po „otvorenosti“ budžeta

Organizacija International Budget Partnership iz Vašingtona, zajedno sa partnerskim organizacijama u 94 zemlje danas je objavila rezultate međunarodnog istraživanja o dostupnosti i kvalitetu budžetskih informacija, Indeks „otvorenosti“ budžeta (Open budget index). U ovom istraživanju Srbija je svrstana u srednju kategoriju država koje „pružaju neke informacije o budžetu, ali u nedovoljnoj meri da bi se on u potpunosti razumeo i da bi izvršna vlast bila podvrgnuta potrebnim proverama“.

Na listi od 94 zemlje, Srbija deli 36-to mesto sa Ganom, sa ukupno 54 od mogućih 100 poena. Na vrhu liste, sa više od 80 poena, nalaze se Južnoafrička republika, Novi Zeland, Velika Britanija, Francuska, Norveška, Švedska i SAD. Čak 23 države imaju manje od 20 poena, među kojima je pet ocenjeno nulom po svim kategorijama (Čad, Irak, Ekvatorijalna Gvineja, Fidži, Sao Tome i Principe). Od susednih zemalja, za nijansu bolji skor od Srbije imaju Rumunija (59), Hrvatska (59) i Bugarska (57), a lošije su plasirane Makedonija, sa skorom 49, BiH (44) i Albanija (33).

Mada se skor Srbije znatno popravio (sa 46 na 54 u odnosu na 2008), to nije bilo dovoljno za prelazak u krug zemalja koje „pružaju svojim građanima dovoljno informacija za analiziranje i razumevanje budžeta“. Od osam ključnih budžetskih dokumenata, u Srbiji se ne publikuju redovno tri – tzv. „građanski budžet“, to jest dokument u kojem bi predlog budžeta bio približen građanima, polugodišnji izveštaj o prihodima, rashodima i kreditima, doduse veliki deo informacija ove vrste može se naći u mesečnim biltenima Ministarstva finansija, i sveobuhvatni izveštaj o reviziji završnog računa budžeta.

Parlamentarni nadzor je ocenjen kao osrednji, zbog nedovoljno vremena koje predstavničko telo ima na raspolaganju za raspravu o budžetu i nerazvijene prakse rasprava o budžetu na resornim skupštinskim odborima, u kojima bi, mišljenje o predlogu budžeta mogli da daju i predstavnici javnosti. Još slabiju ocenu Srbija je dobila za nezavisni nadzor budžeta od strane revizorske institucije, zbog toga što:

Prema oceni Transparentnosti Srbijau cilju ispravljanja manjkavosti neophodno je početi sa izradom nedostajućih budžetskih dokumenata, proširiti obrazloženje budžeta, obezbediti građanima dodatne mogućnosti da utiču na budžet u toku njegove pripreme, stvoriti preduslove da DRI izvrši potpunu reviziju budžeta i korišćenja vanbudžetskih fondova, pažljivo raspraviti sve stavke revizorskog izveštaja i preduzeti potrebne mere i radnje radi otklanjanja propusta na koje DRI ukaže.

Osim navedenog, Transparentnost – Srbija posebno ukazuje da je nephodno obezbediti građanima, zainteresovanim grupama i stručnjacima da dobiju potpune i pravovremene informacije u toku pripreme budžeta i da kroz javne rasprave utiču na njegov sadržaj. Prilika da se to učini je, na žalost, propuštena kada je menjan Zakon o budžetskom sistemu.

Srbiji je takođe potrebno daleko ozbiljnije razmatranje efekata koje za budžet, društvene ili interesne grupe imaju zakoni, uredbe i pravilnici koji se tokom vremena donose kao i međunarodni sporazumi koje naša zemlja zaključuje. Nepotpune informacije i odsustvo rasprave o ovim pitanjima često dovode do velikih kašnjenja u primeni propisa, stvaranja pravne nesigurnosti i nepotrebnih troškova za privredu i stanovništvo ili otvaraju prostor za neopravdano privilegovanje uskih interesnih grupa koje utiču na sadržaj propisa.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 19. oktobar 2010.

Šta je Indeks otvorenosti budžeta?

Međunarodno istraživanje o otvorenosti budžeta, na osnovu kojeg se svake druge godine sačinjava Indeksa otvorenosti budžeta, osmislila je američka nevladina organizacija International Budget Partnership. Ovo istraživanje sprovode stručne i od vlasti zemalja u kojima rade nezavisne institucije širom sveta.

Kroz Indeks otvorenosti budžeta ispituje se da li u nekoj zemlji postoji osam ključnih budžetskih dokumenata, da li ti dokumenti sadrže sve podatke koje bi trebalo i u kojoj meri su dostupni javnosti. Drugi segment istraživanja je kvalitet pravnog okvira i delotvornost prakse nadzora parlamenta i vrhovne revizorske institucije nad izvršnom vlašću u vezi sa pripremom i trošenjem budžeta. Najzad, Indeks pokazuje i u kojoj meri građani mogu da utiču na donošenje odluka u vezi sa budžetom.

Indeks otvorenosti budžeta nije ni istraživanje o percepciji (utiscima), ni ispitivanje stavova. Nasuprot tome, ovo je istraživanje koje na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma i precizne metodologije daje sliku o transparentnosti budžeta i postojanju javne odgovornosti u budžetskim procesima. Osnova za istraživanje je upitnik koji sadrži 92 pitanja. U okviru svakog pitanja postojeća regulativa ili praksa se ocenjuje u odnosu na stepen dostizanja visokih standarda jednom od pet ocena. Svaka ocena mora biti dokumentovana i obrazložena, a podleže i naknadnoj proveri od strane dvoje nezavisnih stručnjaka iz inostranstva i proveri IBP radi očuvanja konzistentnosti u primeni metodologije. Nakon toga se i predstavnicima vlasti zemlje na koju se istraživanje odnosi daje prilika da ukažu na eventualne propuste istraživača.

Rezultati IBP su prvi put objavljeni 2006, a Srbija je bila rangirana prvi put 2008. U Srbiji, kao partner na projektu, istraživanje sprovodi organizacija Transparentnost – Srbija.

Dodatne informacije o projektu, metodologiji i rezultatima istraživanja su dostupne na http://www.internationalbudget.org/