Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”
  • sudija Miodrag Majić

Pod lupom

Prev Next

Čišćenje korupcije sabljom i metlom na glavnom odboru

Mediji prenose navodnu izjavu Aleksandra Vučića na sednici glavnog odbora partije SNS, čiji je predsednik: „Zadovoljan sam borbom protiv organizovanog kriminala, ali ono gde moramo da uradimo više jeste da oštrom sabljom i metlom počistimo sve one koji su mislili da novac stiču korupcijom. Mnogi će pred kraj godine biti iznenadeni žestinom akcije države Srbije u toj oblasti“. Uz ogradu da je reč o izjavi čija je istinitost neproverljiva, ali koja, ako ništa drugo, nije demantovana, vredi napomenuti nekoliko stvari. Prvo, ma koliko se činilo izlišnim ponavljati, uvek treba podsetiti da Aleksandar Vučić, ni kao predsednik države, ni kao predsednik (vladajuće) političke...

Problemi u sistemu javnih nabavki

Na konferenciji „Dan javnih nabavki – U susret novom Zakonu o javnim nabavkama“, održanoj u petak u Kragujevcu, Nemanja Nenadić je predstavio glavne aktivnosti Transparentnosti Srbije u vezi sa javnim nabavkama, uključujući monitoring pojedinačnih slučajeva, predloge za poboljšanje propisa, praćenje javnih nabavki u kontekstu EU integracija, praćenje srodnih propisa i posebnih vrsta nabavki, kao što su nabavke medijskih usluga. Između ostalog, on je kao glavne probleme koje bi trebalo rešavati izmenama Zakona, istakao prečestu primenu međudržavnih sporazuma putem kojih se ukida konkurencija u najvrednijim javnim nabavkama, nedovoljnu konkurenciju koja je u vezi sa strogim uslovima koji se postavljaju pred ponuđače u...

Ugovor o auto-putu Preljina-Požega

Transparentnost Srbija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke u vezi sa ugovorom o izgradnji deonice auto-puta Preljina - Požega. Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji "E-763, deonice autoputa Preljina-Požega". Kako je tada saopšteno, zaključak se odnosi na ugovor između Vlade Srbije, javnog preduzeća "Putevi Srbije" i China Communications Construction Company Ltd, a "cilj potpisivanja Komercijalnog ugovora je definisanje načina finansiranja izgradnje ovog dela autoputa". Transparentnost Srbija je, u posebnim zahtevima za dostavljanje informacija od javnog značaja, od Vlade Srbijei Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatražila ugovore, studiju o izvodljivosti, analizu...

„Tijanin zakon“ – šta treba da uradi predsednica Skupštine?

Brojne vesti o podnošenju predloga da se ubice i silovatelji dece i trudnica ubuduće kažnjavaju doživotnim zatvorom ostale su začuđujuće nedorečene u pogledu bitnih pitanja. Tako su građani koje zanima šta će se dalje dešavati uskraćeni za mogućnost da objektivno sagledaju da li su državni organi učinili sve što je u njihovoj nadležnosti. Svuda se može pročitati da je predlog Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika kako bi se kazne povećale (sa sadašnjih maksimalnih 40 godina, na doživotnu kaznu zatvora), i ukinulo pravo na uslovni otpust, podržalo 158 hiljada građana. Međutim, niko ne može pouzdano da zaključi šta ovaj...

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode; Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti; Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme; Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara; Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u...

Ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Posle samo dva meseca provedena na toj funkciji, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je danas ostavku. Na sajtu Agencije objavljeno je da je Odbor na telefonskoj sednici odmah prihvatio ostavku i imenovao ponovo Verku Atanasković za vršioca dužnosti. Direktorka je ostavila veoma dobar utisak spremnosti da unapredi rad ovog nezavisnog organa i TS žali što nije imala više vremena da to i pokaže. Za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu bi svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju...

Štrajk u Pošti i izbor direktora

Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza. Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici...

Zašto je važno?

Zbog čega je uopšte važno šta će u budućem ustavu pisati o pravosuđu? Zar bilo ko očekuje da će ono što bude napisano imati uticaja na našu ustavnu stvarnost? Zar nismo dosegli stadijum na kojem je u potpunosti nebitno šta piše u bilo kom pravnom aktu, pa i onom najvišem? Ovo su samo neka od pitanja na koja sam prethodnih nedelja, angažujući se u ustavnoj debati, po nekoliko puta dnevno pokušavao da odgovorim kolegama, novinarima i prijateljima. I zaista, da li je uopšte važno šta će pisati u novom ustavu, u situaciji u kojoj, uprkos ustavnom garantovanju jedinstvenosti sudske vlasti na teritoriji...

Izveštaj prEUgovora o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24

Odsustvo političke volje i dalje je glavni faktor koji sprečava reforme i sprovođenje važećih propisa u oblasti borbe protiv korupcije, navodi se u izveštaju prEUgovora o napretku Srbije u evropskim integracijama u oblastima poglavlja 23 i 24.

Reč je o izveštaju koji je pripremila koalicija prEUgovor, čiji je član i Transparentnost Srbija.(http://preugovor.org/Najave/1318/Predstavljanje-izvestaja-o-napretku-Srbije-u.shtml).

Na predstavljanju izveštaja, u delu koji se odnosi na korupciju i borbu protiv korupcije, saradnik TS Zlatko Minić izdvojio je šest važnih momenata koji su obeležili prethodnih šest meseci u ovoj oblasti:

1. Usvojen je Alcioni plan za Poglavlje 23 i to bi bila dobra vest da plan nije manjkav i neambiciozan. Takođe, Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije je izmenjen daleko od očiju javnosti, pojedini rokovi su produženi, izbačene su neke aktivnosti koje nisu realizovane, neke su relatizovane.

2. U vezi sa uzbunjivačima u prethodnom periodu mogli smo da čujemo podatke o postupanju sudova na zaštiti uzbunjivača, ali ne i rezultate istraga o onome što su uzbunjivači prijavljivali. Sistem zaštite uzbunjivača nije cilj po sebi, već sredstvo da se podstakne otkrivanje i rešavanje problema, pored ostalog slučajeva korupcije. Primena Zakona o uzbunjivačima nije dovela do primetnog povećanja prijavljivanja slučajeva korupcije.

3. Kad smo kod otkrivanja slučajeva korupcije, na polju represije imali smo nekoliko kolektivnih hapšenja, i nastvak prakse da se dela u kojima nema elemenata korupcije predstavljaju kao borba protiv korupcije.
Najbolji primer je činjenica da u procesu koji je u javnosti označen kao ultimativni dokaz potojanja volje za obračun sa korupcijom - proces protiv Miroslava Miškovića - nije bilo pomena korupcije i koruptivnih dela.

Korupcija i njene posledice bi se mogle procesurirati da je bilo političke volje da se u Krivični zakonik uvede krivično delo nezakonito bogaćenje. Umesto toga, mesecima i godinama smo slušali o usvajanju nekog novog Zakona o poreklu imovine koji bi, prema poslednjim izjavma, bio samo novi mehanizam za naplatu poreza, a ne kažnjavanje korumpiranih.

4. Odnos prema nezavisnim antikorupcijskim telima ilustruju dva primera: Skupština još uvek nije raspravljala o zaključcima svojih odbora o godišnjim izveštajima nezavisnih tela za 2014. godinu (uključujući izveštaj Agencije o borbi protiv korupcije o sprovođenju Strategije) a Vlada nije nikad izvestila o primeni zaključka Skupštine iz prethodne godine. Izveštaji za 2015. razmatrani su na sednicama odbora pre mesec i po, a još uvek ne na plenarnoj sednici. Kandidatkinja Poverenika i Ombudsmana za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije nije izabrana ali ni odbijena ni 18 meseci nakon što je predložena.

5. Ni dve i po godine po isteku roka nije poboljšan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ipak, konačno je otvorena javna rasprava. Tekst zakona nije pogoršan, kako smo strahovali, neka rešenja su bolja nego u postojećem, ali ima prostora za brojna poboljšanja.

6. Više pažnje posvećeno je istrazi finansijskog kriminala i reorganizovanju javnih tužilaštava. Reč je o merama koje mogu imati pozitivne efekte u borbi protiv korupcije, naročito u slučajevima propusta zbog nedostatka znanja tužilaca, ali je opšti utisak taj da su one mogle biti i ranije primenjene (Strategija je usvojena u maju, a nacrt Zakona pojavio se u avgustu prošle godine).

prugovor 01U okviru izveštaja koalicije prEUgovor, programski direktor TS Nemanja Nenadić predstavio je deo analize "Praćenje napretka u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika u Republici Srbiji".

On je ocenio da je izostao značajniji napredak u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika, te da nema suštinskog napretka ni u zakonodavstvu, ni u sprovođenju propisa, niti u edukaciji.

I Nenadić je ukazao da je izmenom akcionih planova pomereni rokovi za sprovođenje aktivnosti i smanjen obuhvat pojedinih mera koje su planirane u antikorupcijskoj strategiji iz 2013.

To kao posledicu ima izostavljanje zaposlenih u javnom sektoru van administracije (javne službe, ustanove kulture, zdravstva i obrazovanja, javna preduzeća, preduzeća u javnoj svojini) iz domašaja planiranih mera.

Glavna planirana reforma u oblasti prevencije i rešavanja sukoba interesa bilo je donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se odnosi na sukob interesa javnih funkcionera). Do toga još uvek nije došlo. Objavljeni Nacrt zakona sadrži norme koje bi mogle da reše neke od uočenih problema. Neke obaveze idu u pravcu povećanja obaveza funkcionera (prijavljivanje imovine za širi krug srodnika) a većina donosi preciziranja postojećih normi (npr. u pogledu obavljanja drugih poslova i ograničenja nakon prestanka funkcije).

Za rešavanje sukoba interesa predviđena su drugačija i jasnija rešenja - prijavljivanje privatnog interesa, a ne "sumnje o sukobu interesa". Takođe je predviđena i ništavost akata koji su doneti u sukobu interesa i njihovo preispitivanje po službenoj dužnosti. Prema Nacrtu se ova pravila ne bi primenjivala u slučajevima kada je izuzeće službenog lica uređeno drugim propisom, a to je gotovo uvek slučaj.

Nisu, međutim, propisana precizna pravila u vezi sa sukobom interesa drugih lica osim funkcionera koji utiču značajno na proces donošenja odluka (npr. savetnici), kao ni pitanja u vezi sa korišćenjem javne funkcije za partijsku promociju.

Zbog svega toga koalicija prEUgovor preporučuje dopunu AP za poglavlje 23, AP za sprovođenje antikorupcijske strategije i drugih povezanih strateških akata, kako bi se stvorili uslovi da se oblast sukoba interesa normativno uredi na sveobuhvatniji i efikasniji način, da institucije dobiju potrebna ovlašćenja i resurse za obavljanje zakonskih zadataka i kako bi se javni funkcioneri, zaposleni u javnom sektoru i građani na pravi način upoznali sa sprečavanjem i rešavanjem sukoba javnog i privatnog interesa.

Vesti