Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Znate za slučaj da se novac građana zloupotrebljava? Prijavite nam da istražimo.
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji
  • Izborni sajt TS - monitoring izbornih procesa

Pod lupom

Prev Next

ODIHR zatražio poboljšanje pravila o finansiranju kampanje i sprečavanju zloupotrebe javnih resursa „daleko pre sledećih izbora“

Posmatračka misija ODIHR je i u konačnom izveštaju o decembarskim izborima potvrdila neke od nalaza do kojih je došla Transparentnost Srbija u okviru monitoringa izborne kampanje, a veliki broj preporuka odnosi se na nerešena pitanja finansiranja izborne kampanje, zloupotrebe javnih resursa i učešća javnih funkcionera u kampanji. Izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. godine sadrži, pored 25 aktuelnih preporuka, i podsećanje na brojne neispunjene i delimično ispunjene preporuke iz ranijih izveštaja. Ukoliko bi Vlada Srbije rešila da ovaj put postupi po preporukama ODIHR, umesto da ih ignoriše, kao...

Zaboravili na prihod iz budžeta

Iznenađenje izbora – lista „MI - Glas iz naroda“, iznenadila je i kada je reč o finansijskom izveštaju, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smisli. Iako im je iz budžeta za finansiranje kampanje 22. januara isplaćeno  67.650.800 dinara iz budžeta, sudeći po izveštaju podnetom 9. februara, taj novac nije utrošen. Međutim, iz izveštaja, koji potpisuje Branimir Nestorović kao odgovorno lice, u stvari se ne zna da li je nepotrošeni novac vraćen u budžet, što je zakonska obaveza. Štaviše, u izveštaju se ne navodi ni dinar prihoda – ne samo iz budžeta, već ni bilo kojih drugih. S druge strane, navode se...

Nikad gore, ali bi moglo biti

Srbija po percepciji korupcije stoji jednako loše kao i ratom zahvaćena Ukrajina, a ove godine nipodaštavanje antikorupcijskih pravila će se nastaviti. Između ostalog i zbog izložbe Ekspo 2027, za koju neće važiti Zakon o javnim nabavkama, a njene pripreme koštgaće više od milijardu evra, piše za NIN Nemanja Nenadić . Dugogodišnja stagnacija Srbije sa trendom pogoršanja na Indeksu percepcije korupcije (CPI), najpoznatijem globalnom istraživanju ove vrste, samo je jedan od pokazatelja da ne postoji suštinski napredak u suzbijanju korupcije. Štaviše, možemo govoriti o tome da postoje ozbiljne prepreke da se borba protiv korupcije uopšte vodi na način koji bi mogao da...

Troškovi beogradske kampanje – šta je prikazano, a šta nedostaje

Iako je na beogradskim lokalnim izborima bilo 14 izbornih lista, a rok za predaju konačnih finansijskih izveštaja je istekao pre šest dana, za sada je ih objavljeno samo devet. Sudeći po informacijama koje su objavljene na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, o finansiranju beogradske kampanje izveštaj još nije podnela grupa građana „MI – Glas iz naroda – Aleksandar Jerković“, kojoj je za finansiranje izborne kampanje iz budžeta Grada za finansiranje kampanje pripalo 5,260,805.63 dinara. Nedostaju i izveštaji za četiri liste koje nisu prešle cenzus, niti su ostvarile pravo na budžetsko finansiranje – „Da se vojska na Kosovo vrati – Miša...

Srbija prešla u zonu vrlo snažne političke volje da se mehanizmi suzbijanja korupcije nikada ne uspostave

Srbija je iz zone u kojoj je proteklh godina neodostatak političke volje bio problem za uspešniju borbu protiv koprupcije, u međuvremenu prešla u zonu vrlo snažne političke volje da se mehanizmi suzbijanja korupcije nikada ne uspostave, izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor Transpaarentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Osvrćući se na činjenicu da je Srbija po globalnom indeksu korupcije rangirana na 104.mesto, što je njen najgori rezultat u proteklih 12 godina, Nenadić je u serijalu Kvaka 23 ukazao da zabrinjava što smo u lošijoj polovini sveta, ali i to što zaostajemo u odnosu na balkanske susede. To dosta loše govori o našim šansama...

Nabavke za EXPO 2027 - bez minimalnih rokova i bez pravne zaštite

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se, u skladu sa leks specijalisom, propisuje kako će se sprovoditi nabavke i dodeljivati poslovi za EXPO 2027. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za N1 kaže da se razlike između pravila propisanih Zakonom o javnim nabavkama i ove uredbe kriju u "sitnicama" - uvećanim limitima vrednosti nabavke za koje se objavljuje javni poziv, ali i nepostojanju propisanog minimalnog roka za podnošenje ponuda. "Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju - do...

Minić: Državnom vrhu Srbije odgovara koruptivno okruženje

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da bi u društvu trebalo da se pokrene ozbiljan dijalog na temu šta učiniti kako bi se smanjio obim korupcije u Srbiji, ali da državnom vrhu odgovara koruptivno okruženje. Komentarišući pad Srbije sa 101. na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije u 2023. godini, Minić je agenciji Beta kazao da bi morali da se istraže uzroci koji utiču na rast korupcije i da se radi na njihovom otklanjanju. "Nije iznenađenje to što nije bilo napretka u borbi protiv korupcije, ali je iznenađenje što nije bilo značajnijeg nazadovanja na listi svetskih zemalja prema percepciji...

Srbija nastavlja pad na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International

Srbija je nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. U rangiranju za 2023. godinu zadržala je indeks 36, što je najlošije u poslednjih 12 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Prema danas objavljenom rangiranju globalne mreže Transparency International, Srbija je na listi pala za tri mesta, na 104. poziciju. Rangirano je 180 zemalja. Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka, i čak 28 poena lošiji od proseka EU. Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 35. Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila...

Sporni i zakasneli konkursi za direktore javnih preduzeća

Transparentnost Srbija upozorava da pored „probijanja“ rokova za sprovođenje konkursa za direktore javnih preduzeća, postoje nerazjašnjena i potencijalno sporna pitanja u vezi sa poništavanjem konkursa koji su raspisani ranije.

Posle tri godine katastrofalnog učinka Zakona o javnim preduzećima (ZJP) iz 2012, u pogledu depolitizacije i profesionalizacije upravljanja, Vlada se početkom prošle godine odlučila da zakon promeni umesto da ga u celosti primeni. Međutim, ni dugi rokovi iz novog zakona se ne poštuju – ne samo da za 12 meseci nisu izabrani direktori u većini republičkih javnih preduzeća, već do isteka roka da se konkursi okončaju, 3. marta 2017, oni u nekim preduzećima nisu ni raspisani!

Tek krajem februara i početkom marta su raspisani konkursi za izbor 20 direktora, bez ikakvog objašnjenja o tome šta (ni)je rađeno u periodu od februara 20161.  Prema informacijama iz medija, Vlada je 20. marta usvojila odluku o sprovođenju još tri konkursa - za direktore EPS-a, Resavice i Srbijašuma. Ova najava je, međutim, pored kašnjenja2  sporna i po drugim osnovama. Naime, konkursi za direktore ova tri preduzeća već su bili raspisani3. Prema ZJP, konkursi se mogu okončati na samo dva načina - tako što će Vlada imenovati za direktora prvog sa liste koju utvrdi Komisija (član 41. i 42), ili tako što će Komisija utvrditi da nijedan kandidat na ispunjava uslove (član 45). U “Službenom glasniku” kao ni na internet prezentacijama Vlade, Ministarstva privrede i ovih javnih preduzeća, nismo pronašli informaciju o tome da su konkursi obustavljeni. Iako ne postoji dužnost objavljivanja takve odluke, to bi bilo značajno učiniti jer je upitno da li su bili ispunjeni zakonski uslovi. Mediji su još u maju 2016. godine izneli nedemantovane tvrdnje da će konkurs za direktora EPS biti poništen, kao i komentar o kvalifikacijama prijavljenih kandidata za to mesto. Međutim, stručnost kandidata nije imao ko da razmatra na Zakonom propisani način, jer je formiranje Vladine Komisije za izbor direktora javnih preduzeća počelo tek u decembru 2016. godine. Vlada je 7. decembra imenovala predsednika i dva člana, dve nedelje kasnije skupštinski odbor je imenovao četvrtog, dok bi peti član trebalo da bude imenovan za izbor direktora u svakom pojedinačnom preduzeću. Imenovanja petog člana Komisije su izvršena tek 20. ovog meseca i to samo za 8 od 20 raspisanih konkursa. Međutim, kako nije kompletiran izbor članova konkursne komisije za “EPS” i “Resavicu”, ostalo je nejasno ko je mogao da utvrdi da nijedan kandidat ne ispunjava uslove, što je eventualno mogao biti zakonski osnov za poništavanje konkursa iz iz marta 2016. godine.

Naša organizacija je od Vlade zatražila podatke o tome da li je Komisija zasedala, kada je razmatrala prijave, kao i akt o poništavanju konkursa. Pored toga, smatramo da je potrebno razjasniti da li je prethodni konkurs valjano sproveden, a ako nije, ko će zbog toga snositi odgovornost. Izvesno je da poništavanje javno objavljenih konkursa bez saopštavanja obrazloženja može podstaći spekulacije da se čeka na novi politički dogovor i prijavu direktora koji bi imao političku podršku, odnosno, da obeshrabruje one dobre kandidate koji takvu podršku nemaju. Transparentost Srbija će nastaviti da prati najbitnije aspekte sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, a nalazi će biti predstavljeni na konferenciji za štampu u maju ove godine.

 

1 - Ministar privrede je potvrdio  https://goo.gl/mFyVQG da se sa konkursima kasni ali da je važno da "dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".  

2 - Posle Odluke o sprovođenju konkursa sledi izrada i objavljivanje konkursa. Potom bi Komisija Vlade za sprovođenje konkursa trebalo da pregleda pristigle prijave, sastavi spisak kandidata, sprovede izborni postupak, utvrdi listu kandidata i dostavi je ministarstvu kako bi ono utvrdilo predlog da prvi sa liste bude imenovan za direktora. Komisija može i da utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, posle čega se sprovodi novi javni konkurs.

3 - Za direktora Srbijašuma bio je raspisan u januaru 2015. godine, po starom Zakonu, dok su konkursi za direktore EPS-a i JPPEU Resavica raspisani u martu 2016. godine, po novom Zakonu i zakonski je obavezno bilo da se okončaju do 3. marta

Vesti