Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2021
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Inicijative u vezi sa COVID-19
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Povećana netransparentnost trošenja iz budžeta

Od ukupno 100 milijardi dinara koliko je prošle godine plasirano kroz tekuću budžetsku rezervu, čak za 14 milijardi ili gotovo 120 miliona evra, nije objašnjena namena niti su navedeni korisnici, utvrdio je Fiskalni savet,a prenosi Danas. U izveštaju te institucije navodi se da je tokom 2020. kroz objave u Službenim glasnicima „pokrivena“ potrošnja 86 milijardi ali da se iz završnog računa republičkog budžeta vidi kako je, ne zna se za šta, utrošeno mnogo više.  Ni državni revizor nije bio zadovoljan, jer je za taj završni račun dao mišljenje sa rezervom dok se o konsolidovanom fmansijskom izveštaju, koji obuhvata u račune budžetskih...

Opasnosti od izmenjenog Zakona o eksproprijaciji

Vlada i Narodna skupština oglušili su se o pozive brojnih građana i organizacija civilnog društva da povuku iz procedure izmene Zakona o eksproprijaciji, pa je taj akt Skupština usvojila 26. novembra 2021. O tim izmenama, koje mogu da utiču na interese bilo kog građanina Srbije i bilo koga ko u Srbiji poseduje neku nepokretnost, nije uopšte bila organizovana javna rasprava, a u obrazloženju se ne navodi na koji način su konsultovane zainteresovane strane. Ministarstvo finansija je samo na svom sajtu oglasilo mogućnost upućivanja pisanih predloga u roku od sedam dana. Minimalni rok javne rasprave je inače 20 dana, a one se moraju...

Formirano Koordinaciono telo, odluke nema na sajtu

Vlada Srbije je nastavila sa lošom praksom da objavljuje vesti o usvajanju odluka a da istovremeno same te odluke nisu dostupne. Tako je 25. novembra 2021. objavljena vest da je Vlada formirala “Koordinaciono telo za sprovođenje operativnog plana za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika” i da je cilj tog tela “uspostavljanje koordinacije sprovođenja antikorupcijskih mera na najvišem političkom nivou uz političku i institucionalnu odgovornost visokog rukovodstva za realizaciju strateških mera u toj borbi”.  Međutim, na sajtu Vlade uopšte nema informacija o odlukama koje su donete na toj sednici. Za tako nešto ne postoji ni jedan dobar razlog – Vlada...

Amandmanima otkloniti nedostatke u Predlogu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Transparentnost Srbija poslala je svim poslaničkim grupama i samostalnim poslanicima predloge amandmana na pojedine odredbe Predloga Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kojem je rasprava u Skupštini Srbije zakazana za danas. TS je pozvala poslanike da amandmane podnesu kao svoje u datom ili izmenjenom obliku i da time utiču da se neki od najvećih nedostataka ovog predloga zakona otklone pre njegovog usvajanja i pre raspisivanja referenduma u vezi sa promenama Ustava. Pored ostalog, TS je predložila da se briše odredba koja predviđa overu potpisa za narodnu inicijativu uz naknadu, jer se na taj način obeshrabruje korišćenje ustavnih prava građana. Iako postoji...

Otvoreno pismo Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini – Povući Zakon o eksproprijaciji!

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji zahteva od Vlade Republike Srbije da  povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, a od Narodne skupštine da taj predlog skine sa dnevnog reda sednice koja je zakazana za sutra, 23. novembar 2021 godine. Nacionalni konvent apeluje da se, s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene ovog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što nije učinjeno u procesu pripreme ovog akta.  Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Republike Srbije i principu...

Sporne tačke referendumske kampanje

Brzinsko donošenje novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi donosi nam pravila o referendumskoj kampanji koja su po prvi put uređena, ali na veoma problematičan način. Sofija Mandić je dobro objasnila mnoge razloge zbog kojih je predlog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sporan i koje kvazi-argumente je Vlada Srbije koristila da bi objasnila pojedine promene (cenzus, obaveznost, glasanje u posebnim situacijama, biračko pravo). Relevantne organizacije civilnog društva su već objasnile zašto je proces donošenja ovog akta bio nedemokratski, a „žaljenje“ Venecijanske komisije zbog zadocnelih izmena ostaje u senci njihovog uglavnom pozitivnog mišljenja o zakonskom tekstu. Ništa manje sporno, kao što će se sasvim sigurno pokazati već u decembru i...

Utvrditi odgovornost za nezakonitu subvenciju u slučaju „GEOX“

Rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći iz novembra 2021. potvrdilo je nalaze Transparentnosti Srbije iz maja 2017, da je državna pomoć za izgradnju fabrike obuće u Vranju dodeljena nezakonito. Transparentnost Srbija smatra da bi, nezavisno od toga da li će preplaćeni iznos biti vraćen u budžet u postupku likvidacije, trebalo utvrditi krivičnu odgovornost za nezakonitu dodelu novca i propust da se ona spreči. Komisija za kontrolu državne pomoći je u svom rešenju od 1.novembra 2021. utvrdila da je korisnik “Technic Development doo Vranje – u likvidaciji” dobio državnu pomoć koja prelazi maksimalno dozvoljenu za 414.044.391,33 dinara (ukupna državna pomoć tom preduzeću...

Otvoreno pismo civilnog društva Vladi Republike Srbije

Povodom zabrane okupljanja radi uklanjanja murala Ratku Mladiću planiranog za 9. novembar, kao i hapšenja mirovnih aktivistkinja Aide Ćorović i Jelene Jaćimović i pokretanja prekršajnog postupka protiv njih za drsko i bezobzirno ponašanje zbog izraženog građanskog protesta protiv istog murala, mi,  dolepotpisane organizacije civilnog društva, zahtevamo da se u najkraćem mogućem roku preduzmu sledeći koraci: Da Vlada Republike Srbije naloži nadležnim gradskim organima preduzimanje radnji u svrhu uklanjanja murala Ratku Mladiću, i time sprovođenje naloga Komunalne inspekcije GO Vračar o uklanjanju murala;  Da Ministarstvo unutrašnjih poslova prekine praksu zabrane javnih okupljanja usled svoje navodne nespremnosti (ili nesposobnosti) da bezbednosno kontroliše kontraskupove;...

Sporni i zakasneli konkursi za direktore javnih preduzeća

Transparentnost Srbija upozorava da pored „probijanja“ rokova za sprovođenje konkursa za direktore javnih preduzeća, postoje nerazjašnjena i potencijalno sporna pitanja u vezi sa poništavanjem konkursa koji su raspisani ranije.

Posle tri godine katastrofalnog učinka Zakona o javnim preduzećima (ZJP) iz 2012, u pogledu depolitizacije i profesionalizacije upravljanja, Vlada se početkom prošle godine odlučila da zakon promeni umesto da ga u celosti primeni. Međutim, ni dugi rokovi iz novog zakona se ne poštuju – ne samo da za 12 meseci nisu izabrani direktori u većini republičkih javnih preduzeća, već do isteka roka da se konkursi okončaju, 3. marta 2017, oni u nekim preduzećima nisu ni raspisani!

Tek krajem februara i početkom marta su raspisani konkursi za izbor 20 direktora, bez ikakvog objašnjenja o tome šta (ni)je rađeno u periodu od februara 20161.  Prema informacijama iz medija, Vlada je 20. marta usvojila odluku o sprovođenju još tri konkursa - za direktore EPS-a, Resavice i Srbijašuma. Ova najava je, međutim, pored kašnjenja2  sporna i po drugim osnovama. Naime, konkursi za direktore ova tri preduzeća već su bili raspisani3. Prema ZJP, konkursi se mogu okončati na samo dva načina - tako što će Vlada imenovati za direktora prvog sa liste koju utvrdi Komisija (član 41. i 42), ili tako što će Komisija utvrditi da nijedan kandidat na ispunjava uslove (član 45). U “Službenom glasniku” kao ni na internet prezentacijama Vlade, Ministarstva privrede i ovih javnih preduzeća, nismo pronašli informaciju o tome da su konkursi obustavljeni. Iako ne postoji dužnost objavljivanja takve odluke, to bi bilo značajno učiniti jer je upitno da li su bili ispunjeni zakonski uslovi. Mediji su još u maju 2016. godine izneli nedemantovane tvrdnje da će konkurs za direktora EPS biti poništen, kao i komentar o kvalifikacijama prijavljenih kandidata za to mesto. Međutim, stručnost kandidata nije imao ko da razmatra na Zakonom propisani način, jer je formiranje Vladine Komisije za izbor direktora javnih preduzeća počelo tek u decembru 2016. godine. Vlada je 7. decembra imenovala predsednika i dva člana, dve nedelje kasnije skupštinski odbor je imenovao četvrtog, dok bi peti član trebalo da bude imenovan za izbor direktora u svakom pojedinačnom preduzeću. Imenovanja petog člana Komisije su izvršena tek 20. ovog meseca i to samo za 8 od 20 raspisanih konkursa. Međutim, kako nije kompletiran izbor članova konkursne komisije za “EPS” i “Resavicu”, ostalo je nejasno ko je mogao da utvrdi da nijedan kandidat ne ispunjava uslove, što je eventualno mogao biti zakonski osnov za poništavanje konkursa iz iz marta 2016. godine.

Naša organizacija je od Vlade zatražila podatke o tome da li je Komisija zasedala, kada je razmatrala prijave, kao i akt o poništavanju konkursa. Pored toga, smatramo da je potrebno razjasniti da li je prethodni konkurs valjano sproveden, a ako nije, ko će zbog toga snositi odgovornost. Izvesno je da poništavanje javno objavljenih konkursa bez saopštavanja obrazloženja može podstaći spekulacije da se čeka na novi politički dogovor i prijavu direktora koji bi imao političku podršku, odnosno, da obeshrabruje one dobre kandidate koji takvu podršku nemaju. Transparentost Srbija će nastaviti da prati najbitnije aspekte sprovođenja Zakona o javnim preduzećima, a nalazi će biti predstavljeni na konferenciji za štampu u maju ove godine.

 

1 - Ministar privrede je potvrdio  https://goo.gl/mFyVQG da se sa konkursima kasni ali da je važno da "dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".  

2 - Posle Odluke o sprovođenju konkursa sledi izrada i objavljivanje konkursa. Potom bi Komisija Vlade za sprovođenje konkursa trebalo da pregleda pristigle prijave, sastavi spisak kandidata, sprovede izborni postupak, utvrdi listu kandidata i dostavi je ministarstvu kako bi ono utvrdilo predlog da prvi sa liste bude imenovan za direktora. Komisija može i da utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, posle čega se sprovodi novi javni konkurs.

3 - Za direktora Srbijašuma bio je raspisan u januaru 2015. godine, po starom Zakonu, dok su konkursi za direktore EPS-a i JPPEU Resavica raspisani u martu 2016. godine, po novom Zakonu i zakonski je obavezno bilo da se okončaju do 3. marta

Vesti