Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”
  • sudija Miodrag Majić

Pod lupom

Prev Next

Čišćenje korupcije sabljom i metlom na glavnom odboru

Mediji prenose navodnu izjavu Aleksandra Vučića na sednici glavnog odbora partije SNS, čiji je predsednik: „Zadovoljan sam borbom protiv organizovanog kriminala, ali ono gde moramo da uradimo više jeste da oštrom sabljom i metlom počistimo sve one koji su mislili da novac stiču korupcijom. Mnogi će pred kraj godine biti iznenadeni žestinom akcije države Srbije u toj oblasti“. Uz ogradu da je reč o izjavi čija je istinitost neproverljiva, ali koja, ako ništa drugo, nije demantovana, vredi napomenuti nekoliko stvari. Prvo, ma koliko se činilo izlišnim ponavljati, uvek treba podsetiti da Aleksandar Vučić, ni kao predsednik države, ni kao predsednik (vladajuće) političke...

Problemi u sistemu javnih nabavki

Na konferenciji „Dan javnih nabavki – U susret novom Zakonu o javnim nabavkama“, održanoj u petak u Kragujevcu, Nemanja Nenadić je predstavio glavne aktivnosti Transparentnosti Srbije u vezi sa javnim nabavkama, uključujući monitoring pojedinačnih slučajeva, predloge za poboljšanje propisa, praćenje javnih nabavki u kontekstu EU integracija, praćenje srodnih propisa i posebnih vrsta nabavki, kao što su nabavke medijskih usluga. Između ostalog, on je kao glavne probleme koje bi trebalo rešavati izmenama Zakona, istakao prečestu primenu međudržavnih sporazuma putem kojih se ukida konkurencija u najvrednijim javnim nabavkama, nedovoljnu konkurenciju koja je u vezi sa strogim uslovima koji se postavljaju pred ponuđače u...

Ugovor o auto-putu Preljina-Požega

Transparentnost Srbija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke u vezi sa ugovorom o izgradnji deonice auto-puta Preljina - Požega. Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji "E-763, deonice autoputa Preljina-Požega". Kako je tada saopšteno, zaključak se odnosi na ugovor između Vlade Srbije, javnog preduzeća "Putevi Srbije" i China Communications Construction Company Ltd, a "cilj potpisivanja Komercijalnog ugovora je definisanje načina finansiranja izgradnje ovog dela autoputa". Transparentnost Srbija je, u posebnim zahtevima za dostavljanje informacija od javnog značaja, od Vlade Srbijei Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatražila ugovore, studiju o izvodljivosti, analizu...

„Tijanin zakon“ – šta treba da uradi predsednica Skupštine?

Brojne vesti o podnošenju predloga da se ubice i silovatelji dece i trudnica ubuduće kažnjavaju doživotnim zatvorom ostale su začuđujuće nedorečene u pogledu bitnih pitanja. Tako su građani koje zanima šta će se dalje dešavati uskraćeni za mogućnost da objektivno sagledaju da li su državni organi učinili sve što je u njihovoj nadležnosti. Svuda se može pročitati da je predlog Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika kako bi se kazne povećale (sa sadašnjih maksimalnih 40 godina, na doživotnu kaznu zatvora), i ukinulo pravo na uslovni otpust, podržalo 158 hiljada građana. Međutim, niko ne može pouzdano da zaključi šta ovaj...

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode; Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti; Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme; Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara; Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u...

Ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Posle samo dva meseca provedena na toj funkciji, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je danas ostavku. Na sajtu Agencije objavljeno je da je Odbor na telefonskoj sednici odmah prihvatio ostavku i imenovao ponovo Verku Atanasković za vršioca dužnosti. Direktorka je ostavila veoma dobar utisak spremnosti da unapredi rad ovog nezavisnog organa i TS žali što nije imala više vremena da to i pokaže. Za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu bi svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju...

Štrajk u Pošti i izbor direktora

Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza. Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici...

Zašto je važno?

Zbog čega je uopšte važno šta će u budućem ustavu pisati o pravosuđu? Zar bilo ko očekuje da će ono što bude napisano imati uticaja na našu ustavnu stvarnost? Zar nismo dosegli stadijum na kojem je u potpunosti nebitno šta piše u bilo kom pravnom aktu, pa i onom najvišem? Ovo su samo neka od pitanja na koja sam prethodnih nedelja, angažujući se u ustavnoj debati, po nekoliko puta dnevno pokušavao da odgovorim kolegama, novinarima i prijateljima. I zaista, da li je uopšte važno šta će pisati u novom ustavu, u situaciji u kojoj, uprkos ustavnom garantovanju jedinstvenosti sudske vlasti na teritoriji...

Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.

Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.   

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.

U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.

Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi. 

Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“  

Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.

Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.

Vesti