Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nema sistemske borbe protiv korupcije

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 9% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 38% delimično do kraja 2017. godine. Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv...

Obračun sa Južnim vestima?

Dve poreske inspekcije već šest meseci "češljaju" dokumentaciju i poslovanje Južnih vesti, a s obzirom da nisu našle nepravilnosti u radu, inspektori su krenuli da kucaju na vrata njihovih oglašivača, "prijateljski" ih upozoravajući sa kim imaju posla. Kako je za Danas rekao glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, nadležni nisu reagovali na skandalozno ponašanje inspekcije, a po njihovim nezvaničnim saznanjima, lokalne vlasti su upravo te koje šalju neprestane inspekcije, ali i odobravaju nekorektno ponašanje inspektora. - Normalno je da dobro uređena država kontroliše radite li ispravno ili ne, ali kad vam loše uređena partijska država, a Srbija to nesporno jeste, pošalje...

Revizori i tužioci i kupovina medijskog prostora

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je u 2017. godini nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijarde dinara i podnela 512 prijava, među kojima 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, saopštio predsednik Saveta DRI, Radoslav Sretenović na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu. Najveći deo nepravilnosti odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja (514,7 milijardi), na pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima odnose se nepravilnosti u vezi sa stavkama vrednosti 123,3 milijarde, dok 105 milijardi otpada na nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima. "Osnovna poruka jeste da u Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja...

Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.

Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.   

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.

U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.

Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi. 

Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“  

Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.

Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.

Vesti