Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”

Pod lupom

Prev Next

Za slobodu medija

Obaveštavamo domaću i međunarodnu javnost da je u petak, 22. septembra, doneta odluka da se krene sa zajedničkim aktivnostima medija, novinarskih asocijacija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji. Grupa je okupljena u znak podrške Vranjskim, jednom od najznačajnijih lokalnih medija u zemlji, koji je prošle nedelje ugašen zbog neizdrživih političkih i ekonomskih pritisaka. Gašenje ovih novina i štrajk glađu vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Vranjskih Vukašina Obradovića jesu simboli situacije u kojoj se nalazi ogromna većina drugih nezavisnih medija u Srbiji, kao i sloboda medija u celini. Grupa je formirana u nedelji u kojoj su...

Tužilac treba da objavi zašto je odbacio prijavu protiv Vulina

Transparentnost Srbija ukazala je pre pet meseci da bi uspostavljanje poverenika za samostalnost tužilava mogla biti "dobra vest" (https://goo.gl/35o6qf). Poverenik Goran Ilić oglasio se danas povodom odbacivanja prijave protiv Aleksandra Vulina: "Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ocenio je da bi bilo korisno da tužilac koji je odbacio krivičnu prijavu protiv ministra Aleksandra Vulina zbog sumnje u porekla novca kojim je kupio stan, objavi obrazloženje odluke zašto je to odlučio, posebno zbog interesovanja javnosti za taj slučaj. "Ne mogu da komentarišem odluku konkretnog tužioca u 'slučaju Vulin'. Nisu mi poznati razlozi koje je nadležni tužilac imao prilikom donošenja odluke. Mislim da...

Slučaj „Vranjske“ i svrha finansiranja medijskih programa

"Vranjske" su nesumnjivo list koji je hrabro otvarao teme iz oblasti korupcije i koji je to činio ukazujući i na pojedinačne slučajeve i na sistemske probleme. Pošto takvih medija u Srbiji svakako nema na pretek, vest o tome da su Vranjske prestale da izlaze je veoma loša i za borbu protiv korupcije.Podsećamo, između ostalog, na tekstove Vranjskih u vezi sa finansiranjem stranaka (https://goo.gl/N2wkKR , https://goo.gl/bfcR74), na tekst o aferi u vezi sa korišćenjem službenih vozila u privatne svrhe (https://goo.gl/Xq7Tjm) i vozilom koji lokalno JKP dobija na korišćenje (za direktora) od privatne firme koja dobija posao u Vranju (https://goo.gl/j2WEH9), na tekst o lokalnim...

Izmene uredbe o finansiranju programa od javnog interesa koje realizuju NVO

Transparentnost Srbija uputila je Kancelariji Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom sugestije u vezi sa izmenama uredbe o finansiranju programa od javnog interesa. Reč je o "on-lajn konsulativnom procesu povodom teksta nacrta Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja". TS je ukazala na niz mogućnosti za popravljanje teksta uredbi u svim njenim odredbama, izuzev jedne, na koju nismo imali primedbe. Pored ostalog, ukazali smo da su kriterijumi za izbor programa koji će se finansirati sredstvima budžeta Republike Srbije nejednaki po značaju i nedovoljno jasno predstavljeni. Smatramo da...

„Tetka iz Kanade“ platila Vulinu stan

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ne može da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan. Agenciji za borbu protiv korupcije dao je neuverljivo objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Zbog sumnje da je počinio krivično delo, Agencija ga je prijavila tužilaštvu koje je dve godine kasnije obustavilo postupak. KRIK ekskluzivno objavljuje detalje izveštaja Agencije o tome kako su opovrgnuti Vulinovi dokazi o poreklu novca. Aleksandar Vulin i njegova supruga Nataša kupili su u julu 2012. trosoban stan u jednoj od modernih zgrada koje su u to vreme izgrađene na Zvezdari, u širem centru Beograda. Ta godina...

Ko gradi Beograd - gradska vlast ili SNS?

Transparentnost Srbija je danas  uputila dopis Agenciji za borbu protiv korupcije u kojoj joj je ukazala na moguću povredu zakona od strane funkcionera lokalne samouprave, gradskog menadžera Gorana Vesića. Reč je o povredi člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata", kao i da je funkcioner "dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta". U...

Debakl Vučićeve borbe protiv kriminala i korupcije

Predsednik SNS Aleksandar Vučić je, po ko zna koji put za pet godina, pred beogradske izbore, najavio "borbu naroda protiv tajkuna", piše list "Danas".  List podseća da je od momenta kada je stupio na vlast 2012. godine, kao prvi potpredsednik vlade, Vučić krenuo u oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, najavljujući da niko od tajkuna neće biti pošteđen. Obećao je da će rešiti i slučajeve 24 sporne privatizacije, međutim, pet godina nakon toga, nemamo epilog ni jedne od njih, niti sudsku presudu. Jedino je reč tajkun ponovo aktuelna, i to u smislu diskreditovanja političkih protivnika. - Proklamovana borba protiv tajkuna je...

Državni funkcioneri u stranačkoj kampanji

Državni funkcioneri često nastupaju kao stranački kadrovi i to ne samo u izbornoj kampanji. Gradski menadžer Beograda Goran Vesić je tako, na gradilištu kineskog kulturnog centra, novinarima i stranoj delegaciji pojasnio ko gradi u prestonici: "Srpska napredna stranka iza sebe ima rezultate, za ove tri i po godine smo uradili u Beogradu više nego što je urađeno decenijama unazad“. Ministar Nebojša Stefanović ove nedelje je "zamenom" stranačke i državne funkcije opravdao to što je u aprilu, na konferenciji u ministarstvu, pokazivao fotografije pojedinih učesnika tadašnjih uličnih protesta u Beogradu. "Ja sam to dao kao funkcioner Srpske napredne stranke i to sam video...

Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.

Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.   

U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.

U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.

Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi. 

Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“  

Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.

Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.

Vesti