Inicijativa Agenciji za proveru kršenja zakona

Transparentnost Srbija uputila je Agenciji za borbu protiv korupcije inicijativu da spoveri eventualne nezakonitosti u vezi sa finansiranjem političkih partija, koje su se pojavile u javnosti.

Reč je, naime, o objavi na Fejsbuku korisnice Ene Nedić, koja je zadobila pažnju javnosti kada je spalila diplome ispred Skupštine Srbije.

Između ostalog, tu se može pročitati da je „uz garancije za zaposlenje i samostalan izlazak na izbore bez SNS-a“, pozvana „da radi preko jedne navrat-nanos novoosnovane stranke kvazimonarhista“, da je „nakon kobnog izbora prijavljena u javnom sektoru, u Pozorištu mladih u Novom Sadu, čiji je direktor tada bila Emilija Mrdaković“, da joj je „bilo strogo zabranjeno pojavljivanje na poslu“ i da je „nasuprot tome, morala da radi u Info-službi stranke 6 dana nedeljno bez fiksnog radnog vremena - dostupnost ceo dan“. Posao joj je navodno „obuhvatao praćenje medija, pisanje saopštenja za javnost na republičkom nivou, izjava stranačkim funkcionerima i nepismenim predstavnicima u Narodnoj skupštini koji nisu umeli ni da iščitaju predloge zakona, vođenje konferencija, edukacije zaposlenih preko stranke, promocije laži po celoj Srbiji“. Navodno je takođe svaki dan„praktično bila primorana da putujem o trošku javnog preduzeća ,,Čistoća" u Pirot, Prijepolje, Rašku, Divčibare, Vršac, Mačvu, Drinu....“

Ona takođe ukazuje da su „zaposleni masovno ucenjivani poslovima, šerovanjem, botovanjem, glasovima, peticijama, članarinama, kreditima, mestima u predškolskim ustanovama, gerontološkom centru, školama, javnom komunalnom preduzeću, vodovodu, toplani...“, da je „preko udruženja građana koja su se vodila na zaposlene, stranka prala simpatične iznose preko fiktivnih projekata na javnim konkurskima“, te da je četvoro ljudi (među kojima i ona) dalo otkaz.

Ona kaže i da je „radila u stranačkim kancelarijama zamenice Skupštine Grada Novog Sada, Branke Bežanov, u prostorijama u Radničkoj 6. i člana Gradskog veća za obrazovanje, Vladimira Jelića.“ Zatim tvrdi da je „na internetu naišla na audio snimke na kojima se na desetak mesta otkriva da su finansijeri stranke Andrej Vučić i Nikola Selaković, da svaki siguran glas monarhista ide u njihovu kasu i na osnovu toga se povlače sredstva za kampanju u kojoj se izigrava opozicija.“Takođe tvrdi da su „sedam hiljada evra za osnivanje kol centra i gratis propaganda pravdali su se troškovima marketinga javnih preduzeća“.

Navodi dalje i da je dobila otkaz (u javnoj ustanovi), kada je odbila da sprovodi kampanju zbog neslaganja sa izlaskom stranke u koaliciji na lokalnim izborima sa SNS.

Iako se naziv političke stranke u objavi ne pominje izričito, na osnovu nekoliko pokazatelja se može utvrditi da je reč o Pokretu obnove Kraljevine Srbije. Naime, pominje se da je reč o stranci monarhističkog opredeljenja, a zatim se navode i konkretna imena dve osobe koje su funkcioneri upravo te stranke.

Iz objave nije potpuno jasno na koji period se odnosi opisano, ali se može posredno zaključiti da su se opisani događaji desili tokom 2018, 2019 i početkom 2020. godine, jer se navodi period od „gotovo dve godine“, koji je trajao do lokalnih izbora (raspisanih u martu 2020).

U opisu se ukazuje da je autorka teksta bila fiktivno zaposlena u javnoj ustanovi Pozorište mladih, čiji je osnivač Grad Novi Sad , a da je sve to vreme obavljala poslove za političku stranku i da je u stvari za to bila plaćena. Stoga bi predmet provere trebalo da bude istinitost tih tvrdnji, a kako bi se ustanovilo da li su godišnji finansijski izveštaji političke stranke i izveštaji o troškovima izbornih kampanja bili potpuni.

Takođe, predmet kontrole iz nadležnosti Agencije moglo bi da bude i postupanje javnih funkcionera koji su učestvovali u navodnom fiktivnom zapošljavanju, odnosno održavanju takvog stanja tokom „gotovo dve godine“, zbog mogućnosti da su svojim postupanjem ili nepostupanjem stavili interes političke stranke ispred javnog.

Takođe, predmet kontrole bi trebalo da budu i navodi o „pranju novca za stranku“, koji potiče sa javnih konkursa, preko „udruženja građana koja su se vodila na zaposlene“. Konkretan modalitet navodnih zloupotreba nije bliže opisan. Ukoliko su navodi istiniti, moglo bi se pretpostaviti da je reč o nekoliko vidova kršenja Zakona – lažnom prikazivanju podataka o izvoru prihoda, korišćenju sredstava udruženja za finansiranje političkog subjekta, kao i zloupotrebe prilikom dodeljivanja sredstva na konkursima za udruženja.

Najzad, tu je i tvrdnja o lažnom prikazivanju troškova marketinga javnih preduzeća, u vrednosti od 7000 evra, a koji su iskorišćenjni za „osnivanje kol centra“, pri čemu nije jasno da li je reč o „kol centru“ političke stranke koji je finansiran iz nezakonitih izvora ili o nekom drugom vidu zloupotrebe javnih resursa.