Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije

Pod lupom

Prev Next

Rad Agencije za borbu protiv korupcije bi mogao biti blokiran

  Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Insajder da je tačno da Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije mogao da diskvalifikuje Dragana Sikimića kao kandidata za direktora Agencije, ali je u praksi lako zamisliti brojne situacije i odlučivanje o brojnim pitanjima u kojima bi rad Agencije mogao da bude blokiran zbog njegove povezanosti sa strankom Naime, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je povodom brojnih pitanja u vezi s povezanošću novog direktora Dragana Sikimića i SNS odgovorio da mu te činjenice nisu bile poznate, ali i da jesu, ne bi bile od uticaja jer zakon predviđa da kandidat za direktora ne...

Povezanost direktora Agencije sa strankom

Transparentnost Srbija poziva Odbor Agencije da ispita podatke o mogućoj političkoj povezanosti novoizabranog direktora Agencije i da obavesti javnost o svojim nalazima. Vest prema kojoj je za novog direktora Agencije za borbu protiv korupcije izabran kandidat (Dragan Sikimić) koji, sudeći po objavljenom, ispunjava sve zakonske uslove, ali je na predlog jedne političke stranke bio član tela koje je sprovodilo predsedničke izbore na opštini Zemun 2017, ne ide u prilog očekivanjima da Agencija nepristrasno sprovode do kraja kontrolu finansiranja izborne kampanje sa tih izbora ili na budućim lokalnim izborima, što je jedna od glavnih zakonskih obaveza ovog organa. Podsećamo da je Agencija...

Političke stranke u gradskim prostorijama

Korišćenje gradskih prostorija za stranačke aktivnosti nije zabranjeno. Međutim, ono je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti uslovljeno po dva osnova. Sam način korišćenja prostorija u vlasništvu lokalne samouprave trebalo bi da bude prethodno uređen. Tim pravilima treba da bude propisano da li se opštinske sale i druga sredstva strankama daju na korišćenje besplatno ili uz naknadu, po kojem redosledu se određuje pravo korišćenja ako ima više zainteresovanih za isti termin i slično. Drugi uslov je da se postupa prema svim političkim subjektima jednako. U tom pogledu mogu postojati dileme kod tumačenja zakonskih normi. Na primer, da li je korišćenje pod...

Službena vozila za partijske potrebe

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak u vezi sa nabavkom automobila preko ustanova socijalne zaštite i gerontoloških ustanova, koje kasnije, bez nadoknade, koristi Ministarstvo rada, kao i u nekoliko slučajeva korišćenja službenih vozila za stranačke svrhe. Agencija, međutim, i dalje tvrdi da svi ministri imaju pravo da kosite službena vozila za odlazak na partijske manifestacije, i to na osnovu pogrešnog tumačenja uredbe. N1 prenosi da je Agencija “formirala predmet i postupa”na osnovu indicija da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnavlja svoj vozni park na taj način što ustanovama socijalne zaštite i gerontološkim centrima prebacuje sredstva za kupovinu...

Javna rasprava i oštre kritike nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Veoma važan zakon o zaštiti podataka o ličnosti će biti izmenjen. Ministarstvo pravde je postavilo ovaj nacrt na javnu raspravu, koja je otvorena do 15. januara. Detaljne i veoma oštre kritike ovog nacrta izneo je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Transparentnost Srbija se nije bavila materijom zaštite podataka o ličnosti, osim u situacijama kada zaštita tog prava može predstavljati razlog za uskraćivanje prava na pristup informacijama. U tom smislu, nacrt zakona sadrži jednu odredbu (član 89), čiji željeni efekti nisu navedeni u obrazloženju Nacrta, dok se, prema...

Prihodi od turizma i novogodišnje javne nabavke

Izjava gradskog menadžera Beograda, Gorana Vesića o tome da je glavni grad za proslavu posetilo čak 130.000 turista i da će grad zaraditi od tih poseta oko 30 miliona evra, neminovno navodi na pomisao da je reč o pokušaju da se opravdaju očigledno preterani izdaci na novogodišnje ukrase, o čemu se mnogo pisalo u poslednjim danima 2017. To bi bilo u redu, kada bi zaista postojao neki pokazatelj da turisti dolaze na proslavu nove godine u Beograd zbog toga što je grad ukrašen ili zbog organizovanog dočeka na trgovima. U stvari, bilo bi dobro kada bi postojao bilo koji dokument iz...

Kako se biraju muzičari za javne manifestacije u Beogradu

Transparentnost Srbija uputila je gradskoj ustanovi Centar beogradskih festivala i Upravi za javne nabavke inicijativu u vezi sa unapređenjem ekonomičnosti, transparentnosti i konkurencije prilikom sprovođenja postupaka javne nabavke muzičkih i drugih izvođača. Ova ustanova, naime, organizuje koncerte i javne manifestacije u Beogradu, kao što je doček nove godine. Analizirajući postupak javne nabavke ,,Usluge iz oblasti kulture za potrebe realizacije glavnog programa Gradskog dočeka Nove 2018 godine 'Beogradska zima 3- Moja zima'“, koju je sproveo naručilac CEBEF, uočili smo određene nejasnoće i nelogičnosti. Naime, u ovom i sličnim postupcima primenjeni postupak javne nabavke postao je puka forma kojom naručilac zapravo direktno ugovara sa pravnim...

Nedozvoljeni dogovori ponuđača – redak primer kažnjavanja i dodatna pitanja

Srpska javnost je naviknuta na sumnje o tome kako naručioci nameštaju javne nabavke za unapred odabrane firme. Vesti o slučajevima nameštanja koji su kažnjeni su drastčno ređe, ali ih ipak ima. S druge strane, gotovo da se nikada ne pominje drugi oblik nameštanja javnih nabavki, iako nije redak. To su situacije kada sami ponuđači uvide da im se nadmetanje ne isplati, da će svakako neko od njih dobiti posao i da nema razloga da jedni drugim obaraju cenu, već da treba da se dogovore. Prirodna težnja privrednih subjekata da na ovaj način uvećaju svoju dobit, nailazi na zakonske zabrane, čak...

Što pre unaprediti javne nabavke

Transparentnost Srbija pozdravlja otvaranje pregovora o poglavlju 5 evropskih integracija, koji se odnose na javne nabavke, kao i objavljivanje pregovaračke pozicije Vlade Srbije o tom poglavlju. Ovi dokumenti prepoznaju ozbiljnost problema zaobilaženja pravila o javnim nabavkama primenom međudržavnih sporazuma kod najvećih infrastrukturnih projekata, na šta je Transparentnost – Srbija godinama ukazivala.

Smatramo da je neophodno da se pristup evropskim integracijama promeni i da je krajnje vreme da se umesto brojanja otvorenih poglavlja više pažnje posveti suštini. U oblasti javnih nabavki, mali deo pregovora se odnosi na pitanja za koja se može reći da predstavljaju interes EU. Među takvim se mogu navesti konačno ukidanje preferencijala, koji su i do sada postepeno smanjivani, kao i usklađivanje sa direktivama, što je Srbija uglavnom i do sada činila, još od 2002. Znatno veći deo ciljeva koje treba ostvariti odnosi se na pitanja koja su isključivo u našem interesu i trebalo je da ih rešavamo bez obzira na proces evrointegracija. To se na primer može reći za „efikasniju borbu protiv korupcije u sistemu javnih nabavki“ (o čemu je govorila ministarka bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović povodom otvaranja poglavlja) i „sprovođenje mera koje obezbeđuju primenu zakona“ (o čemu govori Evropski savet u jučerašnjem saopštenju).

Naša organizacija, još od 2008. vlastima u Srbiji, domaćoj javnosti i relevantnim međunarodnim institucijama ukazuje na to da su međudržavni sporazumi faktor koji urušava sistem javnih nabavki, ali i primenu drugih antikorupcijskih pravila koja prethode zaključivanju ugovora sa državom (javno privatno – partnerstvo, privatizacija). Kada se na osnovu međudržavnih sporazuma za zaključivanje konkretnih ugovora o nabavci radova, prodaji preduzeća, koncesijama, formiranju zajedničkih preduzeća i slično ne primenjuju pravila o nadmetanju, konkurenciji, javnosti, kontroli i prethodnim analizama, veći je rizik od korupcije. U situaciji kada ovakvi sporazumi nisu izuzetak od pravila, već se primenjuju kod najvećih infrastrukturnih projekata (izgradnje elektrana, mostova, puteva, stambeno-poslovnih kompleksa, gasovoda čija se vrednost meri stotinama miliona evra), uveliko se obesmišljavaju stroge antikorupcijske norme, postavljene Zakonom o javnim nabavkama iz 2012. Zato je dobro što se i u pregovaračkoj poziciji Vlade konstatuje da će „posebna pažnja biti usmerena na usklađivanje posebnih izuzeća koja nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, poput izuzeća od primene ZJN koja se sprovode u skladu sa međunarodnim sporazumima, koja su prema EU dozvoljena samo izuzetno“ i da će se do „međunarodni sporazumi uskladiti, revidirati i po potrebi izmeniti“.  Na kraju, po oceni TS, Srbija bez obzira na EU integracije, ne treba ni da sklapa sporazume koji isključujuju konkurenciju, jer je logično očekivati da ponuda koju će dati unapred odabrani izvođač nikad neće biti povoljnija od one do koje se dolazi nadmetanjem.

Vesti