Što pre unaprediti javne nabavke

Transparentnost Srbija pozdravlja otvaranje pregovora o poglavlju 5 evropskih integracija, koji se odnose na javne nabavke, kao i objavljivanje pregovaračke pozicije Vlade Srbije o tom poglavlju. Ovi dokumenti prepoznaju ozbiljnost problema zaobilaženja pravila o javnim nabavkama primenom međudržavnih sporazuma kod najvećih infrastrukturnih projekata, na šta je Transparentnost – Srbija godinama ukazivala.

Smatramo da je neophodno da se pristup evropskim integracijama promeni i da je krajnje vreme da se umesto brojanja otvorenih poglavlja više pažnje posveti suštini. U oblasti javnih nabavki, mali deo pregovora se odnosi na pitanja za koja se može reći da predstavljaju interes EU. Među takvim se mogu navesti konačno ukidanje preferencijala, koji su i do sada postepeno smanjivani, kao i usklađivanje sa direktivama, što je Srbija uglavnom i do sada činila, još od 2002. Znatno veći deo ciljeva koje treba ostvariti odnosi se na pitanja koja su isključivo u našem interesu i trebalo je da ih rešavamo bez obzira na proces evrointegracija. To se na primer može reći za „efikasniju borbu protiv korupcije u sistemu javnih nabavki“ (o čemu je govorila ministarka bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović povodom otvaranja poglavlja) i „sprovođenje mera koje obezbeđuju primenu zakona“ (o čemu govori Evropski savet u jučerašnjem saopštenju).

Naša organizacija, još od 2008. vlastima u Srbiji, domaćoj javnosti i relevantnim međunarodnim institucijama ukazuje na to da su međudržavni sporazumi faktor koji urušava sistem javnih nabavki, ali i primenu drugih antikorupcijskih pravila koja prethode zaključivanju ugovora sa državom (javno privatno – partnerstvo, privatizacija). Kada se na osnovu međudržavnih sporazuma za zaključivanje konkretnih ugovora o nabavci radova, prodaji preduzeća, koncesijama, formiranju zajedničkih preduzeća i slično ne primenjuju pravila o nadmetanju, konkurenciji, javnosti, kontroli i prethodnim analizama, veći je rizik od korupcije. U situaciji kada ovakvi sporazumi nisu izuzetak od pravila, već se primenjuju kod najvećih infrastrukturnih projekata (izgradnje elektrana, mostova, puteva, stambeno-poslovnih kompleksa, gasovoda čija se vrednost meri stotinama miliona evra), uveliko se obesmišljavaju stroge antikorupcijske norme, postavljene Zakonom o javnim nabavkama iz 2012. Zato je dobro što se i u pregovaračkoj poziciji Vlade konstatuje da će „posebna pažnja biti usmerena na usklađivanje posebnih izuzeća koja nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, poput izuzeća od primene ZJN koja se sprovode u skladu sa međunarodnim sporazumima, koja su prema EU dozvoljena samo izuzetno“ i da će se do „međunarodni sporazumi uskladiti, revidirati i po potrebi izmeniti“.  Na kraju, po oceni TS, Srbija bez obzira na EU integracije, ne treba ni da sklapa sporazume koji isključujuju konkurenciju, jer je logično očekivati da ponuda koju će dati unapred odabrani izvođač nikad neće biti povoljnija od one do koje se dolazi nadmetanjem.