Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Znate za slučaj da se novac građana zloupotrebljava? Prijavite nam da istražimo.
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji
  • Izborni sajt TS - monitoring izbornih procesa

Pod lupom

Prev Next

ODIHR zatražio poboljšanje pravila o finansiranju kampanje i sprečavanju zloupotrebe javnih resursa „daleko pre sledećih izbora“

Posmatračka misija ODIHR je i u konačnom izveštaju o decembarskim izborima potvrdila neke od nalaza do kojih je došla Transparentnost Srbija u okviru monitoringa izborne kampanje, a veliki broj preporuka odnosi se na nerešena pitanja finansiranja izborne kampanje, zloupotrebe javnih resursa i učešća javnih funkcionera u kampanji. Izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. godine sadrži, pored 25 aktuelnih preporuka, i podsećanje na brojne neispunjene i delimično ispunjene preporuke iz ranijih izveštaja. Ukoliko bi Vlada Srbije rešila da ovaj put postupi po preporukama ODIHR, umesto da ih ignoriše, kao...

Zaboravili na prihod iz budžeta

Iznenađenje izbora – lista „MI - Glas iz naroda“, iznenadila je i kada je reč o finansijskom izveštaju, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smisli. Iako im je iz budžeta za finansiranje kampanje 22. januara isplaćeno  67.650.800 dinara iz budžeta, sudeći po izveštaju podnetom 9. februara, taj novac nije utrošen. Međutim, iz izveštaja, koji potpisuje Branimir Nestorović kao odgovorno lice, u stvari se ne zna da li je nepotrošeni novac vraćen u budžet, što je zakonska obaveza. Štaviše, u izveštaju se ne navodi ni dinar prihoda – ne samo iz budžeta, već ni bilo kojih drugih. S druge strane, navode se...

Nikad gore, ali bi moglo biti

Srbija po percepciji korupcije stoji jednako loše kao i ratom zahvaćena Ukrajina, a ove godine nipodaštavanje antikorupcijskih pravila će se nastaviti. Između ostalog i zbog izložbe Ekspo 2027, za koju neće važiti Zakon o javnim nabavkama, a njene pripreme koštgaće više od milijardu evra, piše za NIN Nemanja Nenadić . Dugogodišnja stagnacija Srbije sa trendom pogoršanja na Indeksu percepcije korupcije (CPI), najpoznatijem globalnom istraživanju ove vrste, samo je jedan od pokazatelja da ne postoji suštinski napredak u suzbijanju korupcije. Štaviše, možemo govoriti o tome da postoje ozbiljne prepreke da se borba protiv korupcije uopšte vodi na način koji bi mogao da...

Troškovi beogradske kampanje – šta je prikazano, a šta nedostaje

Iako je na beogradskim lokalnim izborima bilo 14 izbornih lista, a rok za predaju konačnih finansijskih izveštaja je istekao pre šest dana, za sada je ih objavljeno samo devet. Sudeći po informacijama koje su objavljene na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, o finansiranju beogradske kampanje izveštaj još nije podnela grupa građana „MI – Glas iz naroda – Aleksandar Jerković“, kojoj je za finansiranje izborne kampanje iz budžeta Grada za finansiranje kampanje pripalo 5,260,805.63 dinara. Nedostaju i izveštaji za četiri liste koje nisu prešle cenzus, niti su ostvarile pravo na budžetsko finansiranje – „Da se vojska na Kosovo vrati – Miša...

Srbija prešla u zonu vrlo snažne političke volje da se mehanizmi suzbijanja korupcije nikada ne uspostave

Srbija je iz zone u kojoj je proteklh godina neodostatak političke volje bio problem za uspešniju borbu protiv koprupcije, u međuvremenu prešla u zonu vrlo snažne političke volje da se mehanizmi suzbijanja korupcije nikada ne uspostave, izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor Transpaarentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Osvrćući se na činjenicu da je Srbija po globalnom indeksu korupcije rangirana na 104.mesto, što je njen najgori rezultat u proteklih 12 godina, Nenadić je u serijalu Kvaka 23 ukazao da zabrinjava što smo u lošijoj polovini sveta, ali i to što zaostajemo u odnosu na balkanske susede. To dosta loše govori o našim šansama...

Nabavke za EXPO 2027 - bez minimalnih rokova i bez pravne zaštite

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se, u skladu sa leks specijalisom, propisuje kako će se sprovoditi nabavke i dodeljivati poslovi za EXPO 2027. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za N1 kaže da se razlike između pravila propisanih Zakonom o javnim nabavkama i ove uredbe kriju u "sitnicama" - uvećanim limitima vrednosti nabavke za koje se objavljuje javni poziv, ali i nepostojanju propisanog minimalnog roka za podnošenje ponuda. "Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju - do...

Minić: Državnom vrhu Srbije odgovara koruptivno okruženje

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da bi u društvu trebalo da se pokrene ozbiljan dijalog na temu šta učiniti kako bi se smanjio obim korupcije u Srbiji, ali da državnom vrhu odgovara koruptivno okruženje. Komentarišući pad Srbije sa 101. na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije u 2023. godini, Minić je agenciji Beta kazao da bi morali da se istraže uzroci koji utiču na rast korupcije i da se radi na njihovom otklanjanju. "Nije iznenađenje to što nije bilo napretka u borbi protiv korupcije, ali je iznenađenje što nije bilo značajnijeg nazadovanja na listi svetskih zemalja prema percepciji...

Srbija nastavlja pad na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International

Srbija je nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. U rangiranju za 2023. godinu zadržala je indeks 36, što je najlošije u poslednjih 12 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Prema danas objavljenom rangiranju globalne mreže Transparency International, Srbija je na listi pala za tri mesta, na 104. poziciju. Rangirano je 180 zemalja. Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka, i čak 28 poena lošiji od proseka EU. Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 35. Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila...

Brojni zadaci za Skupštinu i Vladu u borbi protiv korupcije

Preporuke za Skupštinu i Vladu

Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) predstavila je na konferenciji u Zira centru, 30. juna 2016. godine, preporuke za novu Vladu i Skupštinu koje su izvedene iz studije „Sistem društvenog integriteta“. Od ukupno 146 preporuka, čak 44 se odnosi na Narodnu skupštinu, a 57 na Vladu Srbije, čije se formiranje uskoro očekuje.

Na osnovu ovog „snimka stanja“ institucija i sektora koji treba da daju doprinos u borbi protiv korupcije, proizlazi da je prioritetno povećanje transparentnosti procesa donošenja odluka, posebno na nivou izvršne vlasti, a u vezi sa zaključivanjem ugovora, analizama troškova i koristi, nadzorom, lobiranjem i imenovanjem rukovodstva preduzeća u državnom vlasništvu. Kao veliki problem koji opterećuje javni sektor uočena je politizacija, pa je stoga nužno konačno sprovesti odredbe Zakona o državnim službenicima i Zakona o javnim preduzećima koje su imale za cilj profesionalizaciju upravljanja.

Kad je reč o otkrivanju, gonjenju i kažnjavanju korupcije, istaknuta je neophodnost jačanja nezavisnosti i odgovornosti sudstva, stvaranje uslova za slobodan i neselektivan rad tužilaštva i policije, ali i uvođenje mera radi povećanja broja prijavljenih slučajeva korupcije, kao što su proaktivne istrage korupcije i promovisanje primera istraga zasnovanih na iskazima uzbunjivača.

Nezavisni državni organi moraju dobiti snažniju podršku, pri čemu je jedan od prvih zadataka pred Skupštinom razmatranje njihovih godišnjih izveštaja i korišćenje tih izveštaja za nadzor nad izvršnom vlašću, a posebno izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koju je Narodna skupština i usvojila. Jedna od nerealizovanih aktivnosti iz te strategije jeste i uvođenje prakse izrade i razmatranja analize korupcijskih rizika u propisima i procene uticaja antikorupcijskih odredaba zakona i strategija.

S obzirom na značaj kontrole javnosti, neophodno je stvoriti uslove u kojima će mediji moći da rade sa manje pritisaka i uticaja od strane poltičkih i ekonomskih centara moći, a u tome primena postojećih medijskih zakona, ali i „popunjavanje rupa“ (npr. u vezi sa državnim oglašavanjem) ima veliku ulogu. 

Šta su procene sistema društvenog integriteta?

Istraživanja o sistemu društvenog integriteta sprovode se po metodologiji Transparency International i predstavljaju osnov holističkog pristupa u borbi protiv krorupcije, koji TI zastupa duže od 20 godina. Naime, borba protiv korupcije može biti uspešna jedino ako postoje i valjano funkcionišu i u njoj učestvuju sve releavantne institucije i sektori u društvu. Sistem će funkcionisati onoliko dobro, koliko i njegova najslabija karika.

U okviru ovog istraživanja se ocenjuje i pravni okvir i njegova primena u kategorijama kapaciteta institucija i sektora (kojim resursima raspolažu i koliko su nezavisni), sistema upravljanja i procedura sa naglaskom na tri osnovna elementa – transparentnost, odgovornost i integritet, i specifične uloge koju određena institucija ili sektor treba da odigra u sistemu društvenog integriteta.

„Procena sistema društvenog integriteta“ nije ni ocena korumpiranosti, ni ocena truda pojedinih institucija. Kroz nalaze ovog istraživanja se ponajpre može sagledati potencijal „stubova“ (to jest, državnih institucija i sektora društva) da ispune svoju ulogu u borbi protiv korupcije i da se odupru korupciji. Taj potencijal zavisi od aktera iz tog sektora, ali i od spoljnih činilaca – npr. svi uspešnost svih stubova društva u borbi protiv korupcije zavisi od Vlade koja predlaže i sprovodi zakone i Skupštine koja te zakone usvaja.

konferencija02

 

Glavni nalazi istraživanja o Srbiji za 2015

I ovo istraživanje je potvrdilo da postoji veliki jaz između kvaliteta zakonskih rešenja i njihove primene. Raspodela moći je dovela do toga da Srbija u posmatranom periodu (od 2012 do 2015) ima stabilnu Vladu, manje nego ikada ranjivu kroz političke ucene. S druge strane, ova koncentracija moći je za posledicu imala još slabiju parlamentarnu kontrolu i nadzor.

U takvim okolnostima, značaj institucija koje nadziru izvršnu vlast, kao što su nezavisni državni organi koji imaju ulogu u borbi protiv korupcije, organizacije civilnog društva i mediji postaje još veći. Međutim, njihove mogućnosti da obave ovaj zadatak su ograničene. Iako je većina nezavisnih organa dobila više resursa u poslednjih nekoliko godina i povećala obim svog rada, zakonska ovlašćenja su im i dalje nedovoljna da bi u potpunosti ispunili ovu misiju. Propuštanje izvršne i zakonodavne vlasti da unaprede zakonski okvir i da reše probleme koji su utvrđeni u godišnjim izveštajima ovih institucija predstavlja pokazatelj odsustva političke volje da se unapredi sistem za suzbijanje korupcije.

U julu 2013. godine usvojena je nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. Međutim, samo 16% zadataka predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije ispunjeno je na vreme i na odgovarajući način u prvoj godini primene, a taj trend se nastavio i naredne godine. Neki od zadataka iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije odloženi su Akcionim planom za poglavlje 23.

Srbija je daleko od toga da iskoristi proces evropskih integracija za uspostavljanje delotvornog i održivog sistema borbe protiv korupcije. Do sada je bilo nekih pozitivnih posledica tog procesa kao i činjenice da EU prati reforme, a još više koristi sa te strane se može očekivati do 2020. godine (jačanje položaja nezavisnih tela, insistiranje na proaktivnom pristupu u borbi protiv korupcije itd). Međutim, proces EU integracija ima ozbiljna ograničenja, a pored toga se i zloupotrebljava. Kada Srbija zaobilazi sopstvena pravila za javne nabavke u okviru međudržavnih sporazuma, kritika izostaje jer Evropska komisija nema acquis na koji bi mogla se pozove u takvom slučaju; kada organizacije civilnog društva iz Srbije traže izmenu nekog propisa u javnoj raspravi, ministarstva ponekad odgovaraju da je tekst već „usaglašen sa Briselom”.

Zabeležen je određeni napredak u pojedinim oblastima u odnosu na slična ranija istraživanja (npr. nezavisnost, transparentnost i odgovornost Agencije za borbu protiv korupcije, nezavisnost izvršne vlasti, odgovornost političkih partija i pravosuđa, transparentnost zakonodavne vlasti), ali su u velikoj većini slučajeva ocene stanja identične kao što su bile i 2011.

Srbija je usvojila najvažnije antikorupcijske propise i uspostavila institucije za borbu protiv korupcije i za njeno sprečavanje. Praksa je, međutim, u međuvremenu pokazala da neki od propisa moraju da se menjaju. Neke institucije su ometane u radu, ignorisane ili nemaju na raspolaganju dovoljno resursa.

Zakonodavna vlast ne koristi svoju nezavisnost i nadzorne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju. Umesto toga uglavnom sledi Vladinu politiku. Izveštaji nezavisnih organa se razmatraju u Skupštini, ali se ne prati sprovođenje preporuka.

Izvršna vlast ima viši nivo nezavisnosti nego ranije – tu je koncentrisana realna politička moć. Vlada je deklaritivno posvećena reformi javnog sektora, ali je on i dalje snažno politizovan. Nesporno je da se Vlada javno zalaže za borbu protiv korupcije, ali su rezultati ograničeni.

Nezavisnost pravosuđa je ugrožena uplitanjem drugih grana vlasti i predstavnika političkih partija. Većina mehanizama za obezbeđivanje integriteta nosilaca sudijskih funkcija funkcioniše. Suđenja u nekim od najvećih korupcionaških predmeta traju izuzetno dugo.

Javni sektor je i dalje politizovan. Nije obezbeđen odgovarajući nivo transparentnosti. Zakon ozaštiti uzbunjivača još nije doneo značajne promene. Reforma javnog sektora iz 2014. godine, pokrenuta zbog budžetskih ograničenja i najava nove politike, nije rezultirala značajnim  promenama.

Institucionalni nadzor nad radom preduzeća u državnom vlasništvu je neefikasan i netransparentan.

Pravila u vezi sa javnim nabavkama se ne sprovode uvek, a konkurencija u postupcima je mala.

Nezavisnost policije ugrožena je politizacijom istraga, ad hoc istražnim timovima za predmete koje političari odrede kao prioritet i kadriranjem političkih partija. Integritet policije je ozbiljno narušen skandalima koji su „procureli“ u medije, usled toga što je izostala javna reakcija na objavljene navode (demanti ili brza istraga).

Javno tužilaštvo se i dalje suočava sa autocenzurom i političkim uticajima. Postoji zakonska podloga za efikasno gonjenje korupcije, a broj optužnica za korupciju raste. Međutim, to je još uvek daleko ispod stvarnog nivoa rasprostranjenosti korupcije. Razlozi su nedovoljno korišćenje

proaktivnih mera od strane tužilaštva i nedovoljno uverljivi pozivi građanima da prijavljive korupciju.

Republička izborna komisija nije nezavisni državni organ, već telo nejasne pravne prirode koje čine predstavnici političkih partija. Uprkos tome, zahvaljujući međustranačkoj kontroli, RIK uglavnom obezbeđuje sprovođenje fer izbora, a drugih nadležnosti nema.

Zaštitnik građana (Ombudsman) deluje nezavisno od izvršne vlasti, ali postoje pokušaji da bude uvučen u političke debate ili da se politizuju njegovi izveštaji. Rad Zaštitnika je transparentan, a rezultati vidljivi.

Resursi Državne revizorske institucije su se poboljšali, ali je kapacitet i dalje daleko od potrebnog za obavljanje svih nadležnosti, a naročito revizije svrsishodnosti. Stiče se utisak da DRI deluje nezavisno u praksi.Transparentnost DRI se poboljšala, ali kriterijumi na osnovu kojih se vrši izbor subjekata revizije nisu javni. DRI podnosi krivične i prekršajne prijave zbog nepravilnosti otkrivenih tokom revizije.

Agencija za borbu protiv korupcije ne raspolaže odgovarajućim resursima i suočava se sa opstrukcijom pri pokušajima da izdejstvuje izmenu zakona kojom bi dobila veća ovlašćenja u oblasti kontrole. Agencija je posvećena prevenciji, gde su takođe potrebne zakonske izmene, u skladu sa Strategijom, kako bi aktivnosti Agencije donele veće rezultate.

Transparentnost finansijskog poslovanja u političkim partijama je povećana usled primene zakonskih rešenja. Većina partija funkcioniše po centralizovanom liderskom principu, u kome odluke donose predsednik sa uskim krugom saradnika. Borba protiv korupcije je istaknuta tema u političkim kampanjama, ali nema istinske posvećenosti suzbijanju korupcije.

Mediji su pod snažnim uticajem političkih i ekonomskih centara moći i oglašivača, koji su takođe povezani sa centrima političkog odlučivanja. Izveštavanje o korupciji se uglavnom zasniva na prenošenju saopštenja i izjava državnih organa i policije ili podataka koji “cure” iz istraga.

Organizacije civilnog društva su brojne, ali malo koja ima odgovarajuće kapacitete za sistemsko angažovanje na polju reformi javnih politika i borbe protiv korupcije. Pravila o finansiranju OCD iz javnih izvora su poboljšana, ali se ne poštuju u svim slučajevima. Ne postoje sveobuhvatni i precizni podaci o nivou budžetske podrške za OCD.

Poslovni sektor karakteriše ogromna razlika između propisa i prakse. Pravna nesigurnost i nejednaka primena zakona, kao i nepredvidljiva politika izmena raznih poreza i nameta su oblici neželjenog mešanja države u poslovni sektor. Poslovni sektor nije dovoljno aktivan u pokretanju vlasti na antikorupcijsko delovanje, a ne pruža ni podršku antikorupcijskim naporima civilnog društva.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je prepoznat po aktivnostima u borbi protiv korupcije, naročito kroz podizanje svesti javnosti o značaju slobodnog pristupa informacijama za prevenciju korucije. Nije bilo pokušaja mešanja u rad Poverenika, ako se izuzmu povremeni verbalni napadi na čelnika ove institucije.

Preduzeća u državnom vlasništvu su praktično pod kontrolom političkih partija. Ona često krše pravila u vezi sa javnošću rada, ali i odredbe drugih zakona – o javnim nabavkama i računovodstvu.

Prema proceni za 2015. generalno, najbolje stanje je dostignuto kod nezavisnih državnih organa (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana i Državna revizorska institucija), i pored toga što su im resursi mahom i dalje nedovoljni. Za šest stubova, nije dostignuta ni polovina standarda koji su posmatrani u ovom istraživanju.Takvo je stanje u pogledu antikorupcijskih potencijala Narodne skupštine, medija, poslovnog sektora i javnog sektora, dok se na samom začelju nalaze nereformisana preduzeća u državnom vlasništvu, za koja je utvrđeno da su podložna korupciji, i Republička izborna komisija koja, nasuprot standardima ovog istraživanja, funkcioniše kao stranačko, a ne kao nezavisno telo.

 

Vesti