Imovinu pod lupu - dve godine

BEOGRAD - Zakon o izbegavanju konflikta interesa je potreban jer bi regulisao dozvoljene i nedozvoljene postupke tokom mandata državnih funkcionera, od primanja poklona do javnosti njihovog imovinskog stanja, čak i dve godine nakon prestanka funkcije - kaže za Blic" Predrag Jovanović, predsednik ogranka za Srbiju međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel" i član Saveta za borbu protiv korupcije, koji je osnovala Vlada Srbije. Savet je polovinom januara pokrenuo inicijativu za donošenje ovakvog zakona i dao polazne predloge zasnovane na primenjenim međunarodnim standardima, insistirajući da se okupe eksperti i predstavnici Vlade kako bi započeli rad na izradi ovakvog zakona.

U Hrvatskoj i Federaciji BiH ovakvi zakoni postoje, primenjuju se i ispunjavaju međunarodne standarde, a mogu biti osnova za naš zakon. U bosanskoj verziji zakona navodi se, recimo, da se zakon odnosi na predsednika vlade, potpredsednike, narodne poslanike, zamenike, pomoćnike, guvernera, viceguvernera, direktore i zamenike direktora javnih preduzeća, šefove kabineta, savetnike, sekretare vlade, skupštine, pravobranioce, a sve ovo može da se prilagodi našoj sistematizaciji, pa se zakonom mogu obuhvatiti i čelnici zdravstvenog, penzijskog i dugih fondova i institucija - kaže Jovanović.

Važna parlamentarna kontrola

Komisija koja brine o zakonu i odlučuje o tome da li je došlo do sukoba interesa, u BiH ima sedam članova koje imenuje Skupština na predlog Vlade. U njoj su najmanje četiri narodna poslanika, s tim što više od dva člana ne mogu biti iz iste partije, dok su ostala tri člana ugledni i eminentni stručnjaci. Oni se biraju na pet godina, s tim da im prvi mandat traje tri godine. Članovi komisije mogu biti reizabrani najviše dva puta.

Komisija vodi evidenciju, podnosi izveštaje svakih šest meseci i daje ih javnosti na uvid. Ona vodi postupke samoinicijativno, na zahtev ili na osnovu anonimne prijave, a realizuje i istrage, sama ili preko drugih organa.

U Hrvatskoj postoji Savet za borbu protiv korupcije, koje je operativno telo, dok Savet u Srbiji ima savetodavni karakter.

Ti zakoni propisuju šta funkcioneri ne bi smeli: primiti ili tražiti poklon, obećati zaposlenje ili neko drugo pravo u zamenu za poklon, primati dodatnu naknadu za posao koji spada u njihove redovne radne aktivnosti, odbiti uvid u imovinsko stanje, uticati na dobijanje poslova po osnovu funkcije koju vrši, koristiti ili dati drugom informacije o radu koje nisu javno dostupne...

Kada je reč o imovinskom stanju, zvaničnik prilikom imenovanja treba javnost da obavesti o svom imovinskom stanju, stanju bračnog druga i dece, ali i da navede očekivane prihode u budućnosti. Tek tada može da dobije prvu platu na funkciji. Pored toga, poreski izveštaj zvaničnika je javni dokument, a svako prikrivanje ili neistinito iznošenje imovinskog stanja se kažnjava.

Zakonski se precizira šta je to poklon: novac, jelo u restoranu, usluga noćenja, oproštaj duga ili obaveze, putni trošak, ulaznica, umetnički predmet, suvenir, lekarska i druga usluga koja nije plaćena po tržišnoj ceni, itd. Zvaničnik može da primi poklon, osim novca, samo ako njegova vrednost ne prelazi 3.000 dinara. Poklon čija je vrednost veća od 3000 dina, ali manja od prosečne plate u Republici, zvanicnik može da zadrži, ali mora da prijavi nadležnom organu.

Svaki poklon vredniji od prosečne plate u Republici, funkcioner mora da preda nadležnom organu i taj poklon prelazi u vlasništvo republike. Osim toga, vrednost poklona primljenih od iste osobe tokom jedne godine se sabiraju i u obzir se uzima zbir njihovih vrednosti. Ukoliko postoji nedoumica oko vrednosti, poklon se daje na procenu. Novac ne sme da se primi za vreme obavljanja javne funkcije - objašnjava Jovanović.

To, međutim, nije sve. Zvaničnik u toku mandata ne sme da obavlja poslove u naučno-istraživačkim ili naučno-nastavnim ustanovama, osim ako ih nije obavljao i pre stupanja na funkciju. Pri tom, njegova naknada za taj posao ne sme da pređe trećinu redovne plate u tim ustanovama. Kada je reč o članstvu u upravnim i nadzornim odborima, funkcioneri mogu da budu članovi u ovim telima samo ako je reč o preduzećima i ustanovama čiji je osnivač i većinski vlasnik država, ali ni tu ne smeju za taj posao da primaju platu, osim naknade putnih i drugih troškova.

Ako je zvaničnik vlasnik preduzeća ili član nekog odbora privatnog preduzeća, on svoja svojinska prava treba da prenese na drugo lice, ali ne i na povezano lice. Sve dok je na funkciji, ne sme biti u vezi sa organom ili firmom, davati uputstva ili informacije - kaže Jovanović.

Konstrukcija povezanog lica tačno je definisana i nju čini bračni ili vanbračni drug, srodnici do trećeg stepena i tazbina do drugog stepena. Odredbe ovog zakona odnose se na period od dana izbora odnosno imenovanja na funkciju, pa sve do isteka perioda od dve godine od prestanka obavljanja funkcije.

S.S.

ts i mediji > imovinu pod lupu - dve godine [< nazad | napred >]

Ovaj sajt je vlasništvo organizacije Transparentnost - Srbija. Informacije sa ovog sajta se mogu koristiti u komercijalne svrhe samo uz odobrenje vlasnika sajta, a u druge svrhe samo uz primereno navođenje izvora informacije.
C Copyright Transparency Serbia