Informisanost kao najbolja brana korupciji

Transparentnost – Srbija, podseća  povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, 28. septembra, da je pravo na pristup informacijama i javnost rada organa vlasti najbolje sredstvo za prevenciju korupcije, poziva organe vlasti Srbije da ispune postojeće zakonske obaveze i ukazuje na koji način treba dopuniti postojeći zakonski okvir.

U proteklih sedam godina, od kada je usvojen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i od kada je počeo sa radom Poverenik za informacije[1], kao nezavisan državni organ, ostvaren je značajan napredak. Van svake je sumnje da se veliki broj građana koristi pravom da od organa vlasti traži podatke, i to ne samo radi zadovoljenja ličnih potreba, već kako bi se uverili da se državna imovina i budžetska sredstva koriste na zakonit i racionalan način. Takođe, nebrojeno puta se pokazalo da je najčešći razlog za skrivanje informacija od strane vlasti želja da se sakriju podaci koji ukazuju na korupciju, drugi vid kršenja zakona, propusti u radu ili slab učinak samih organa vlasti.

Međutim, i pored značajnih rezultata u primeni ovog zakona, i dalje se ponekad dešava da građani ostaju neopravdano uskraćeni za tražene informacije ili da krivci za skrivanje i uništavanje dokumenata ostanu nekažnjeni. Takođe, neki organi vlasti još uvek nisu objavili ili ažurirali Informator o radu, u kojem treba da prikažu podatke o svojoj strukturi, poslovima koje obavljaju, uslugama koje pružaju i sredstvima koja koriste i pre nego što im iko uputi zahtev za određenom informacijom. Po stanovištu Transparentnosti Srbija zbog svega toga je potrebno kroz izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama i drugih propisa učiniti sistem još efikasnijim, naročito kroz povećanje ovlašćenja Poverenika, produženje roka zastarelosti za prekršaje i kroz zabranu da se pravo na pristup informacijama umanji odredbama drugih propisa.

Prema shvatanju Transparentnosti Srbije, za borbu protiv korupcije i povećanja transparentnosti je izuzetno važno da Srbija donese i primeni i druge propise, pri čemu su prioritetna sledeća pitanja: radi osvetljavanja procesa donošenja propisa neophodno je učniti obaveznim javne rasprave i zakonski regulisati lobiranje; potrebno je radi zaštite lica koja obelodanjuju korupciju i neracionalno raspolaganje javnim resursima doneti sveobuhvatan Zakon o zaštiti uzbunjivača; treba proširiti krug informacija koje se objavljuju na Portalu javnih nabavki; objaviti podatke o državnoj imovini i njenom korišćenju; obezbediti javnost vlasništva u medijima i podataka o oglašavanju i sponzorstvima od strane državnih organa i javnih preduzeća; na kraju neophodno je i kroz podzakonski akt (na usvojeni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti) obezbediti visok stepen preciznsti podataka o strukturi, poreklu i nameni prihoda i rashoda političkih stranaka i izbornih kampanja.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 28. septembar 2011.

[1] Poverernik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti