Smene u policiji

Nakon konferencije predsednika Vlade i na sajtu Vlade saopšteno je "da je doneta odluka da načalnici pet uprava u MUP budu smenjeni" i "da je ta odluka doneta u skladu sa inicijativom ministra Stefanovića, na koju je saglasnost dao i direktor policije Milorad Veljović". Na sajtu MUP i Policije, za sad, ni reči o tome. Ostaje da se vidi da li će ove mere doneti bolje rezultate u borbi protiv trgovine drogom i drugim vrstama kriminala, pa i korupcije. U međuvremenu, mnoge stvari su nakon konferencije ostale nejasne.

Prva stvar koja je ostala nedorečena jeste ko je u stvari doneo odluku? Na osnovu člana 23, st. 3. Zakona o policiji, takve odluke donosi (a ne samo inicira) ministar, po pribavljenom mišljenju (a ne saglasnosti) direktora policije.

Druga stvar koja je ostala nedovoljno jasna jeste zbog čega je do smena uopšte došlo, pogotovo kada se uzmu u obzir istom prilikom iznete pohvalne ocene o pojedinim rukovodiocima koji će biti smenjeni. Drugim rečima, razlozi za smenu su možda opravdani, ali nisu dovoljno jasno obrazloženi. Ako su tačne tvrdnje predsednika Vlade da su "policijske službe počele da se bave politikom i sve većim uticajem na medije" puka smena rukovodilaca policijskih jedinica nije dovoljna, već moraju biti pokrenuti i disciplinski postupci protiv odgovornih. Kada se uzmu u obzir i tvrdnje o curenju informacija koje ugrožavaju istrage iznete istom prilikom i tvrdnje predsednika Republike o "saradnicima i doušnicima kriminalnih grupa u samom MUP-u", onda je očigledno neophodno pokrenuti i krivične istrage. Smene u tom pogledu ne daju jasne odgovore, već otvaraju nova pitanja - pre svega, da li su načelnici policijskih uprava bili umešani u te nezakonite radnje ili samo nose "objektivnu odgovornost" zato što ih nisu sprečili?

Treća stvar je pitanje smene direktora policije, a povodom izjave "danas bi i Veljović bio smenjen da nije izabran na konkursu, ne zato što je kriv, već iz moralnih razloga”. Razlozi za razrešenje direktora policije nisu precizirani Zakonom o policiji, već se primenjuju opšta pravila iz Zakona o državnim službenicima (krivična osuda, disciplinska kazna, ocena da rad "ne zadovoljava"). "Moralni razlozi" su, u ovom slučaju a i inače, stvar samog službenika, koji, ako smatra da tako treba da učini, podnosi ostavku. Drugim rečima, ako policija ima slabe rezultate u vršenju svojih zadataka i ako direktor za to snosi deo krivice, on se može razrešiti; ako je direktor dobar, nema ni razloga da se menja. U svakom slučaju, koncept konkursa za zapošljavanje stručnih kadrova i depolitizaciju treba promovisati, i u samoj policiji i van nje, jer on nije prepreka za razrešenje koje bi bilo utemeljeno na lošim rezultatima rada.

http://goo.gl/dcXnpu